Da li želite decu? – Ptanje koje nam nameće društvo, ali i pitanje koje pojedinac nameće sam sebi.
Žene posebno, deluje, kao da nikada nisu bile ravnodušne prema majčinstvu. Što nam je na neki način i urođeno. Odgovor na ovo pitanje, mnogima se menja u odnosu na životno doba i životne okolnosti. Potpuno prirodno.
Ja sam recimo još kao veoma mala zamišljala sebe kao majku, igrala sam se sa lutkama bebama, vodila sam računa o njima i gurala ih u kolicima. Kao tinejdžerka birala sam pre da govorim kako su mi bebe antipatične i kako ne želim da imam jednu „kad porastem“. Sa prvom ozbiljnom ljubavnom vezom, osetila sam prvi put na vojoj koži svu problematiku ovog pitanja. Odzvanjalo je – da li ja stvarno želim da budem majka? Nisam imala odgovor na to pitanje tada, a kako su godine odmicale shvatila sam da se odgovor ne nazire. Pomislila sam, da li postoji način da saznam šta je ono što zaista želim. Verujem da, ukoliko nešto zaista želiš, u tome ćeš biti dobar. Ali, naravno, ukoliko to zaista želiš.
Nedavni podaci Kancelarije za nacionalnu statistiku pokazuju da – sve manje žena ispod 30 godina rađa decu nego ikad ranije u istoriji. Jedina starosna grupa u kojoj se povećava broj rođenja su žene starije od 40 godina. Postoji toliko razloga zbog kojih žene možda odlažu majčinstvo – stabilnost posla, nivo obrazovanja i prihoda, napredak na polju medicine, pitanje plodnosti i opšteprihvaćena shvatanja o tome šta znači biti majka u 21. veku.
Verujem da, ukoliko nešto zaista želiš, u tome ćeš biti dobar. Ali, ukoliko to zaista želiš.
Lily Allen, britanska glumica i muzičarka, pokrenula je raspravu među ženama (dobro, uglavnom ženama) kada je šaljivo rekla da su joj deca „uništila“ karijeru.
– Volim ih i oni me upotpunjuju, ali što se tiče mog posla, posla pop-zvezde i poznate ličnosti, potpuno su je ugasili, izjava je za Radio Times podcast. Stvarno me nervira kada ljudi kažu da možete imati sve jer, iskreno, ne možete.
Da li su narativi poput ovog dobri ili ne? Da, ovo je samo subjektivno mišljenje jedne pop-zvezde koja ima poptuno pravo da se izjasni u vezi sa svojim privatnim životom i kako je on uticao na njenu karijeru. No, moramo priznati da je ova izjava uspela ne samo da pokrene žustru raspravu, nego i da neke od nas uplaši.
Svakako je pohvalno što smo došli do momenta kada možemo otvoreno i iskreno da pričamo o izazovima koje sa roditeljstvo donosi. Ali, taj otvoreni razgovor kao da ne pomaže dovoljno da zaista prevagnemo na jednu ili na drugu stranu.
Šta je ono to možemo sledeće? Društvene mreže, komentari, mišljenja drugih ljudi, koliko je sve to relevantno? Meni lično, taj način dolaženja do informacija i kreiranja mišljenja koji će uticati na odluku nije pomogao. Baš naprotiv. Još kao mala, gledala sam svoju majku kako dolazi do odgovora. Na njenom primeru naučila sam da stručna literatura može biti jedan od najboljih načina da odbijete informacije koje se mogu tumačiti kao relevantne u donošenju bilo koje veće životne odluke kao što je ova.
Pohvalno što smo došli do momenta kada možemo otvoreno i iskreno da pričamo o izazovima koje sa roditeljstvo donosi. Ali, taj otvoreni razgovor kao da ne pomaže dovoljno.
Šta kaže literatura?
Popularna knjiga koja je napisana upravo u cilju samopomoći kada je reč o našoj temi, Motherhood – Is It For Me? spisateljice i psihološkinje Ann Davidman može da posluži kao dobar izvor. Bar je nama bio. Iz iste knjige, postoji nekoliko ključnih saveta koji instant mogu da doprinesu da dođete do zaključka. Ako ne konačnog, onda bar da pruži uvid kako bi put do donošenja odluke trebao da izgleda.
Prihvatite da je u redu da ne znate šta želite
Ann savetuje da prihvatimo da je momenat u kom nemamo tačan odgovor potpuno prirodan, te da nas to ne čini potencijalno „lošim“ roditeljima. Baš naprotiv. Preispitivanje je odlična startna pozicija, ali i momenat u životu kad smo spremni da preuzmemo odgovornost za svoje buduće odluke. Samim tim imamo veće šanse da napravimo pravu odluku. Strahovi nam zapravo pomažu da donesemo pravu odluku, osim ukoliko im naravno ne dopustimo da nas pobede.
Ne postoji dobra ili loša odluka
Ono što bi trebalo da deluje oslobađajuće jeste to da ne postoji dobra ili loša odluka i to ne samo kada je reč o ovoj temi, poručuje Ann. Dugoročne odluke poput ove, ili odluke koje su „za čitav život“, donose određenu težinu, a to je – naravno da će postojati momenti u kojima ćete misliti da ste postupili dobro, kao i momenti u kojima se kajete. Oba načina života donose određene radosti i određene mane. Zaprvao, ovo je momenat u kom dobijate potencijalni odgovor. Koje prednosti i koje mane su vam privlačnije?
Strahovi su obično irelevantni
Pre donošenja svake odluke, veoma je važno da se oslobodite strahova. Strah ne sme igrati ključnu ulogu u donošenju bilo koje odluke, objašnjava psihološkinja. Dakle, argument „plašim se da neću biti dovoljno dobar/dobra nije razlog protiv“, zapravo nije uopšte razlog. Isto je i sa ostalim strahovima koji vas muče.
Ovo je potpuno individualna odluka
Veoma je važno da ovu odluku donesete potpuno sami. Mnogi se prilikom odlučivanja vode emotivnim partnerom, uticajem porodice ili prijatelja. Bliske osobe u vašem okruženju ne smeju da budu uključene u kreiranje vaših ličnih statvova ili želja. Oduprite se pritisku i na taj način ćete se potpuno fokusirati na svoje unutrašnje osećaje koji će vas dovesti do pravog odgovora.
Razdvojite želju da imate decu od odluke
Jedno je da želite decu zbog toga što se dobro slažete sa njima, ili vam je lepo da se sa njima igrate i provodite vreme. Next level je situacija u kojoj pored toga zaista želite nekom biću da pružite bezuslovnu ljubav i pomognete mu da se raste i razvija. Dobro razmilite o tome šta su vaši porivi i odakle oni potiču.
Foto: Pinterest
decu decu decu decu decu decu decu decu decu decu decu
