Kada sam bila mlađa i tek počela da dejtujem, ljubav mi je izgledala kao jedno veliko, uzbudljivo putovanje gde se sve završava sa jednim velikim srećnim krajem (naravno, uticaj kulture).
Takođe, bila sam ubeđena da je intenzitet emocija ključan za zdrav odnos i održivu ljubavnu vezu. Moji odnosi su se često kretali između vrhova strasti i ponora nastalih nerazumevanjem, dok sam ja verovala da je to sasvim normalno. Bilo je i momenata kada sam verovala da ne zaslužujem zdrav emotivni odnos.
S godinama, shvatila sam da se stalno vraćam istom tipu osobe – onima koji su bili emotivno nedostupni, nesigurni u sebe, ili čak skloni dramama. I svaki put, ishod je bio isti: slomljeno srce i osećaj neuspeha.
Jedan od najjasnijih primera bila je veza sa, nazvaćemo ga, Aleksandrom. Bio je sve što sam mislila da mi je potrebno: ambiciozan, duhovit, i neuhvatljiv. Njegova misterioznost me je privlačila, kao da je u njemu postojao neki skriveni svet koji sam želela da otkrijem. Ipak, nakon nekoliko meseci, shvatila sam da taj njegov svet nije bio spreman da uključi mene i da mi je zbog toga uvek bio nedostupan za dublje otkrivanje. Iako smo provodili mnogo vremena zajedno, na kraju dana, osećala sam se usamljeno. On nije želeo da razgovara sa mnom ni o svojoj budućnosti, a još manje o dugoročnim planovima. Sve je bilo usmereno na sadašnji trenutak ili skoriju budućnost bez ikakvog osećaja sigurnosti ili dublje perspektive.
Na kraju, prirodno, ta veza me je emotivno iscrpela, i ostala sam sa osećajem da sam opet napravila isti izbor – izabrala nekoga ko ne može ili ne želi da mi pruži ono što mi zaista treba.
Nakon tog razilaženja odlučila sam da promenim pristup. Razmišljala sam o svim prethodnim vezama i pokušala da pronađem zajednički imenitelj. Shvatila sam da su svi moji partneri imali slične karakteristike – bili su komplikovani, emotivno povučeni i često su zadržavali distancu. U početku sam ovo tumačila kao izazov, verujući da je moj zadatak da probijem njihove oklop i dokažem im da je ljubav vredna rizika. Međutim, nakon što su se ti obrasci ponovili nekoliko puta, postalo je jasno da nešto moram da promenim – pre svega, u sebi.
Moj tadašnji terapeut jednom mi je rekao: „Naše srce često bira ono što mu je poznato, a ne nužno ono što mu je potrebno.“ Ova rečenica mi je ostala duboko urezana u svesti. Počela sam da istražujem svoju prošlost i naravno svoju vezu sa roditeljima, tražeći korene problema koji me navode na pogrešne izbore. Ispostavilo se da sam od malih nogu bila svedok turbulentnih odnosa u svojoj porodici. Ljubav mi je predstavljena kao nešto što je komplikovano, a sklad nešto što deluje nedostižno ili pak kratkog daha.
SIGURNOST I DOSADA
Jedan od ključnih trenutaka promene dogodio se kada sam, kroz rad na sebi, počela da prihvatam koncept „sigurne ljubavi“. Za mene je ranije takav odnos bio dosadan i mučan, ili lišen strasti. Setim se često razgovora sa prijateljicom koja je mlada ali u srećnom braku već godinama. Priznajem, nikada mi nije bilo jasno kako je mogla tako brzo da se uda i da bude sigurna u svoju odluku i u to da ništa ne propušta.
Rekla mi je jednom prilikom: „Najlepše u vezi je kada znaš da imaš nekoga ko je uvek tu za tebe, ko te podržava bez obzira na sve. To je mir koji ne može da se meri ni sa čim drugim.“ Ove reči su me naterale da se zamislim – zašto sam uvek tražila nešto što je daleko od tog mira i zbog čega mi njen odnos ne deluje ni malo privlačno.
PRISTUP MI JE PROMENILA LITERATURA
Odlučila sam da promenim pristup dejtovanju i da makar na silu probam da budem sa osobom koja je uvek tu za mene i koja me podržava bez obzira na sve. Prvo sam prestala da se oslanjam isključivo na instant privlačnost. Ranije bih odmah skočila u vezu sa nekim ko je bio šarmantan, misteriozan, ili čak malo distanciran. Sada sam počela da postavljam pitanja: Da li ova osoba deli moje vrednosti? Da li me podržava u mojim ciljevima? Da li je spremna da razgovara o svojim osećanjima i planovima za budućnost?
Psihologija nam pokazuje da su naši rani odnosi ključni u formiranju obrazaca koje kasnije ponavljamo u životu. U knjizi „Toksična ponašanja u ljubavi“ psihološkinja Susan Forward, koju preporučujem da pročitate, objašnjava da ljudi često biraju partnere koji im na neki način podsećaju na roditeljske figure, u pokušaju da „poprave“ ono što nije funkcionisalo u detinjstvu. Ova knjiga jasno mi je pokazala koliko toksični odnosi mogu da budu štetni i utiču na sve segmente našeg života kao što su odnosi sa prijateljima, porodicom, napredak u karijeri.
Trenutno, više ne osećam potrebu da jurim za dramatičnim odnosima ili da pokušavam da popravim nekoga ko nije spreman na promenu. Umesto toga, tražim stabilnost, poštovanje, i ljubav koja se gradi na poverenju. Što bi se reklo, ni mene niko nije popravljao, učinila sam to sama i to onda kada je postalo toliko loše da nije bilo drugog izbora nego da priznam sebi da posedujem određena negativna uverenja i ponavljam obrasce ponašanja koji negativno utiču na moj život.
Nije bilo lako napraviti ovu promenu. Bilo je trenutaka kada sam se pitala da li grešim što odustajem od onoga što sam nekada smatrala ljubavlju. Međutim, svaki put kada bih osetila mir i sigurnost, pa makar bila i sama, shvatila bih da sam donela pravu odluku. To je ono kako bi svako od nas trebalo da se oseća.
KORAK PO KORAK
Iz ovog novog ugla, mogla bih da podelim par saveta koji su mi na putu promene pomogli. Nisu jednostavni, zahtevaju potpunu privrženost i nekada mi je delovalo kao da na silu moram da ih primenjujem. Neretko nisam bila srećna što biram „ono što je zapravo ispravno“.
Prepoznavanje
Prvi korak u promeni bilo koje navike jeste njeno prepoznavanje. U mom slučaju, shvatila sam da se stalno upuštam u veze sa sličnim tipom osobe: neko ko je emotivno nedostupan, sklon dramama ili nesiguran u sebe. Za vas lično to može biti neki potpuno drugačiji tip ličnosti. Na početku mi je privlačnost prema ovakvim osobama delovala kao sudbina, kao da je to nešto što jednostavno ne mogu da kontrolišem. Međutim, nakon nekoliko neuspešnih veza, postalo mi je jasno da se vrtim u krug i da je vreme za promenu.
Razumevanje
Nakon što sam prepoznala obrazac, sledeći korak je bio da razumem zašto me privlače upravo te osobine. Često su ovakvi izbori ukorenjeni u našem detinjstvu ili u iskustvima iz ranih ljubavnih odnosa. U mom slučaju, privlačili su me ljudi koji su se činili kao izazov, verovatno zato što sam odrastala u sredini gde je ljubav bila povezana sa dramom i nesigurnošću. Bilo je neophodno da se suočim sa ovim uverenjima i da shvatim da ljubav ne mora biti teška i komplikovana da bi bila prava.
Promena fokusa
Promena nije bila laka. Prvi korak je bio da prestanem da se upuštam u veze automatski i da umesto toga postanem svesnija svojih izbora. Počela sam da postavljam jasne kriterijume o tome šta tražim u partneru, fokusirajući se na osobine koje su važne za stabilnu i zdravu vezu: emotivnu zrelost, otvorenost, i sposobnost za komunikaciju. Takođe sam radila na sebi, jer sam shvatila da ne mogu očekivati da nađem nekoga ko je potpuno drugačiji dok se sama ne promenim.
Učenje iz prošlosti
Jedan od ključnih aspekata ove promene bio je da naučim iz svojih prethodnih iskustava. Umesto da ih posmatram kao neuspehe, počela sam da ih koristim kao lekcije. Razmišljala sam o tome šta je bilo dobro, šta nije, i šta bih želela da bude drugačije u budućnosti. Ovo mi je pomoglo da budem svesnija u trenutku kada sam počela da se osećam privučeno nekome ko se uklapao u stari obrazac.
Otvaranje
Napokon, odlučila sam da se otvorim za mogućnost da upoznam nekoga ko se ne uklapa u moj stari tip. To nije bilo lako, jer je deo mene još uvek tražio poznate obrasce. Međutim, svaki put kada bih primetila da me privlači neko ko bi mogao biti „problematičan“, namerno bih preusmerila pažnju na osobe koje su mi možda delovale manje uzbudljivo, ali su imale osobine koje su mi bile važne za stabilnu vezu.
Foto: Pinterest