Ko su „slabići“?
Da li ste ikada stajali pred ogledalom, posmatrajući svoj odraz sa mešavinom frustracije i samoprezira, misleći: Zašto jednostavno nisam to uradio/la? Da, verovatno jeste – svi smo.
Odjednom, sve te rečenice vašeg terapeuta o samopouzdanju izgledaju kao fraze iz horoskopa – lepe na papiru, ali u stvarnosti ne previše korisne. Nemamo ništa protiv horoskopa, naravno. Zato, hajde da se suočimo s tim – nekada jednostavno delujemo i ponašamo se kao slabići. I to ne zato što to želimo, već zato što smo, eto, ljudi, a ne slabići.
Prvo, hajde da definišemo ko su “slabići”
Jedan od osnovnih problema leži u tome što smo postali eksperti u samokritici. Uvek se vraćamo na onu famoznu misao – da li smo dovoljno jaki? Ali šta uopšte znači biti „jak“?
U filozofskom smislu recimo, snaga ne dolazi iz toga koliko udaraca možemo da podnesemo bez suza – već iz toga koliko smo fleksibilni, koliko možemo da se adaptiramo, koliko smo sposobni da priznamo sopstvenu ranjivost. Da li je stvarno slabost ako nam nešto ne ide ili ako nas situacija nadvlada na trenutak? Na kraju krajeva, mi nismo roboti (iako Instagram nekada voli da prikazuje takve savršene verzije ljudi).
Ono što se obično smatra slabošću – kao što su empatija, iskrenost i čak povlačenje iz iscrpljujuće borbe – zapravo su ljudske snage koje zaboravljamo da cenimo.
Ironično, dok pokušavamo da se oslobodimo tog osećaja, često zaboravljamo da nas upravo te osobine vode ka istinskoj otpornosti i ka habrosti. Snaga i hrabrost, odustajanje i fleksibilnost, sve sami suprotni pojmovi međusobno isprepleteni tako da nas navedu da prosto i jednostavno, na kraju dana, „slabića“ od onoga koji to nije razlikuje samo jedno – samopouzdanje u sebe i sopstvene odluke.
Kako da prestanemo da budemo slabići?
E, tu već dolazimo do čitave ironije. Niko ne želi da se ponaša kao slabić, ali svi smo se ili se osećamo tako. Prvi korak je suočavanje sa istinom – ne možete biti snažni ako ne prepoznate gde ste slabi.
Lako je igrati ulogu hrabrog ratnika kad sve ide kako treba, ali prava snaga se vidi kad stvari postanu teške. Stoga, umesto da bežimo u zonu komfora, trebalo bi da naučimo da se suočavamo sa izazovima, bez obzira koliko neprijatno bilo. Jednostavno je, samo suočavanjem vraćamo kontrolu i „rešavamo“ ono što nas čini da se osećamo slabo.
Zatim, važno je postaviti granice. Kada kažete “ne” stvarima koje vas ne zadovoljavaju, ili se zauzmete za sebe čak i ako to znači neprijatnu konverzaciju, prestajete da budete slabić. Naravno, to ne znači da ćete odmah postati neka kombinacija antičkog heroja i modernog motivacionog govornika. Proces je postepen – mali koraci vode do velikih promena.
Još jedan ključni aspekt? Prihvatiti odgovornost. Koliko god da je privlačno okriviti svet, sistem, sudbinu, ekonomsku krizu ili retrogradni Merkur, prava moć dolazi iz priznavanja da mi sami kreiramo svoju stvarnost.
Šta nas zapravo čini jakima?
Na kraju dana, budimo jasni – snaga nije odsustvo ranjivosti.
U tome je trik.
Prava snaga dolazi iz sposobnosti da prihvatimo svoju nesavršenost i nastavimo dalje. Ne možemo promeniti činjenicu da ponekad pravimo greške, popustimo pod pritiskom ili se ponašamo kao slabići. Ali možemo promeniti način na koji reagujemo na te trenutke. Prihvatimo ono što ne možemo da kontrolišemo jer hrabrost je u tome da se nosimo sa životom bez samosažaljenja.
Dakle, sledeći put kad se zateknete kako se ponašate kao „neki slabići“, setite se da je to samo trenutak – ne definicija vas kao osobe.
Promena dolazi ne iz izbegavanja grešaka, već iz prepoznavanja istih i preduzimanja akcije. Jer, kako je rekao Nietzsche: „Što nas ne ubije, to nas ojača“ – ili bar nauči da sledeći put reagujemo pametnije.
Neretko, preuzimanje uloge “slabići” dolaze iz duboko usađene želje za odobrenjem od strane drugih. Hajde da se ne lažemo – svi volimo kad nas vole. A ponekad, najbrži put do toga je da klimnemo glavom, prećutimo šta zaista mislimo i ponašamo se “prijatno”. Tako je jednostavnije nego suočiti se sa mogućnošću da neko bude ljut na nas.
Saberite, koliko često ste izbegli konflikt radi tuđeg odobrenja, potpuno ignorišući moralni imperativ da budete hrabri i autentični.
Foto: Pinterest
