„Climate Change needs to hire Corona Virus’s publicist.“
Nije da nije. Ovo je možda i najpametnija od stvar koju sam videla od jutros, na stranu što je najduhovitija. Ja sam neko ko više ne može da se otme blagim teorijama zavere (moja stvar) i sve mi je teže da ignorišem ljudsku glupost – zar je pravilno pranje ruku zaista POSEBNA mera predostrožnosti rezervisana za uslove pandemije? – ali i ljudsku paniku. Prazne rafove još uvek nisam videla uživo ovde u Beogradu pa mi je teško da poverujem da je stanje zaista takvo. Preispitujem putovanja koja sam planirala za naredni mesec, ne zato što se bojim da ću završiti kao kolaterala u Soderberghovoj „Zarazi“ (a listu najboljih ostvarenja na temu pronaćete baš ovde) već zato što ne želim da završim zarobljena na nekom aerodromu. I dok su Italijanu u karantinu, Trump šalje vojsku u New Rochelle, turneje, premijere, utakmice i događaji svih vrsta se otkazuju na sve strane, nemoguće je ne zapitati se kako će ovaj film uticati na svetsku ekonomiju, ili preciznije na industrije kojima sa bavim. Da, znam da nisu egzistencijalne vama, ali ljudima koji u njima rade itekako jesu (a znamo koliko ih je samo u Kini), a pored toga, svi lomovi na ovom svetu iza sebe imaju ekonomske razloge. Dakle, šta nam se sprema?
Upravo sam, proveravajući datume, shvatila da je prošlo više od mesec dana od kako sam pisala upravo na ovu temu. Vreme brzo leti i u doba pandemije, možda bih trebalo da počnem da se bavim nastavcima i nekih drugih tema poput otkaza koji su britanskoj kraljici uručili Harry i Meghan. Bilo kako bilo, u toku poslednjih nedelja mnoge stvari su stavljene pod lupu. Za početak, nedelje mode. Poljupci u vazduh nikada nisu bili prikladniji nego tokom poslednjeg meseca. Njujork i London su se izvukli relativno lako sa nešto smanjenim brojem posetilaca ali već Milano, bogami nije. Italija je, kao što i vrapci znaju, pod karantinom. Oko 40% svetske modne industrije nalazi se u upravo u Italiji. Računajte sami. Armanijeva revija, na primer, održala se iza zatvorenih vrata bez i jednog gosta u publici. Mogli ste je naravno pratiti uživo, kao i mnoge druge. Nevezano za sam korona virus, posle ovakvog razvoja događaja pitam se da li je to budućnost revija, kada se uzme u obzir kolateralna šteta koja ostaje posle revija i koje smo od nedavno itekako svesni(ji).
U Parizu se takođe osetio pad posetilaca, a vlada je zabranila okupljanja za više od 5.000 ljudi dok je muzej Louvre zatvorio svoja vrata tokom Nedelje mode. Organizatori drugih modnih manifestacija užurbano su počeli da menjaju planove. Nedelje mode u Šangaju i Pekingu su otkazane, kao i Chanel Métiers d’Art revija zakazana za maj u Pekingu, Prada je otkazala reviju planiranu za isti mesec u Tokiju. Iako je korona virus uticao na poslednji „mesec mode“, činjenica jeste da je i bez njega sistem koji je do sada postojao uzdrman, a da se od brendova traži da preispitaju svoj stav prema revijama i prezentaciji na koju smo navikli. Šta će ispasti iz kombinacije ova dva, ostaje da vidimo.
Ono što postaje manje više izvesno jeste da se revije za cruise kolekcije neće odvijati po planu. Lista otkazanih danas je duža i nju su se upisali i Gucci (San Francisko), Versace i još jednom Giorgio Armani, a i Burberry je otkazao reviju zakazanu za april (Šangaj), Hermès je otkazao cruise reviju u aprilu (London), Max Mara je odustala od resort revije u maju (Moskva)… Očekujemo i nove upisnike.
Osim tektonskih pokreta na polju prezentacija, ono što zaista zabrinjava jeste činjenica da vrednost akcija gotovo svih modnih kompanija opada. Na ovaj trend apsolutno niko nije imun pa se u istom brodu u smeru nadole, voze i Kering i LVMH i Farfetch, Burberry grupa, Tod’s, Hermès International i Safilo grupa. Ne mogu da kažem da se još uvek za njih posebno brinem pošto padovi i dalje nisu na nivou kraha ali pitanje je do kada i da li će uopšte tako ostati. A onda se zna ko će platiti najveću cenu. Za sada ljudi i dalje kupuju online, dok su prodavnice sve više prazne – Via Montenapoleone pomalo liči na grad duhova ali je i snabdevanje sve otežanije pošto je ogroman broj dobavljača iz Kine.
Ako mislite da kozmetička industrija cveta – zbog praznih rafova sa sapunima – razmislite još jednom. I na ovom polju ogroman problem leži u tome da su dobavljači i fabrike koje proizvode robu u Aziji, velikim delom u Kini. Trenutni razvoj događaja: direktive o zatvaranju pogona kao i obustava avio-saobraćaja još uvek ne utiče na trenutnu snabdevenost iz prostog razloga što postoje zalihe. Ukoliko se ovo stanje nastavi na duže, ne znam šta ćemo gledati na rafovima u parfimerijama. I ne, ako nestane hajlajtera, neće nam se desiti ništa strašno ali nadam se da ste svesni da se ovde uopšte ne radi i tome.
