Yuppie, noun (informal, derogatory) – a fashionable young middle-class person with a well-paid job
Ako vam ovo zvuči poznato, i treba, japiji su praktično hipsteri sa početka osamdesetih. Ako želite ubrzani kurs dovoljan za modno slaganje kockica predlažem da pogledate romantične komedije iz tog vremena, ili zapravo samo jednu po imenu “Zaposlena devojka”. Melanie Griffit je ambiciozna sekretarica koja laže da je menadžer u momentu kada njena prava šefica-zmaj slomi nogu – ona kultna scena u kojoj preobuva bele commuter patike u kojima dolazi na posao, ispod stola. Sigourney Weaver je dotična šefica-zmaj koja pored kreveta drži Shalimar i na sastanke dolazi sa jednom nogom u gipsu, a drugom u štiklama. Harrison Ford koji na papiru jeste veliki šef ali… Ma gledajte sami. Samo nemojte da vam ja posle budem kriva ako vam se učini da su bar trećina dizajnera obični plagijatori.
Šalu na stranu, stilski potpis japija je ove sezone nažvrljan preko pola kolekcija, a bog otac mekih oversized japi odela i za muškarce i za žene jeste Armani. Šta sam maestro danas misli o svom radu, pročitajte ovde. Možda je malo ironično da je zaštitni znak ultimativnog američkog pokreta jedan Italijan ali to je pitanje koje bi prvo Trump trebalo sebi da postavlja. Bio je to procvat i američkih dizajnera kao što su Michael Kors, Ralph Lauren, Donna Karan i Calvin Klein.
Svi zajedno su predstavljali ono što danas zovemo disruptive klasom koja napreduje vrtoglavom brzinom preko poslova u finansijama ili pravu. Svojim postojanjem, japiji su pomerili granice globalne ekonomije i onoga što ona donosi, između ostalog prvi su počeli da se hvale buržoaskom internacionalnom kuhinjom i vežbanjem u prvim lancima luksuznih fitnes klubova koji su trenutno norma. Danas se elementi japi kulture ponovo inflitriraju u svakodnevni život. Novi krug opsesije bogatstvom zakuvao je Instagram dajući plaformu Kardashianima i Hadidovima ovog sveta da nam serviraju svoje odmore na jahtama i paste sa tartufima (uz neprekidan niz dizajnerskih torbi). Ovo je u suštini samo novi ciklus u prikazivanju bogatstva pogotovo sad kada su klasna odvajanja sve jača, a sve veći broj ljudi bez novca. Ironično, dekadencija se baš u ovakvim situacijama vraća na velika vrata pa je ponovo, prvi put u dosta dugo vremena, kul biti prebogat. Pored toga, nove generacije idealizuju ono što nemaju same, u slučaju japi kulture to je posao od 9 do 5.
Zato se japi odela i večernje kombinacije vraćaju u kolektivnu svest što smo videli na revijama brendova Prada, Gucci, Louis Vuitton, Balenciaga, Vetements i Off-White. Ono što je dugo vremena smatrano lošim ukusom – odela gotovo komičnih proporcija, tregeri, štofovi na prugice, pastelna pletiva i pufaste večernje haljine, sve ovo su ovog proleća elementi najkul tržišta. Rodarte i Khaite imaju haljine sa pufastim rukavima od taft svile, Louis Vuitton i Sies Marjan nude nam odela kao iscrtana lenjirom, što se uostalom vidi i u drugim kolekcijama. Balenciaga ide i korak dalje pa su manekenke na pisti nosile i kancelarijske kartice za identifikaciju. U svetu aksesoara, biseri, taj sveti gral svih japija, vladaju bez premca. Čak je i Rei Kawakubo iz Comme des Garçons izbacila limitiranu kolekciju od sedam modela sa legendarnom kućom Mikimoto.
Dizajneri sve više haraju po vintage prodavnicama na Manhattanu u potrazi za originalnim komadima sa početka osamdesetih koje će posle rastaviti i iskoristiti u izradi svojih kolekcija. Vlasnici tih istih prodavnica otvoreno govore o tome, kao i o činjenici da su do nedavno prodavali naviše vintage Levi’s farmerki ali da su danas na vrhu liste slack pantalone, duksevi sa natpisima Ivy league koledža i pastelni džemperi, kaputi sa velikim narmenicama.
Japi nostalgija osvaja i svet sportske garderobe i to nimalo naivno. Heron Preston je nedavno izjavio da njegova generacija dizajnera odrasta i traži nešto malo prefinjenije, a Virgil Abloh je u decembru izjavio kako će streetwear kategorija umreti u nekom bliskom trenutku (mislim da je čak spomenuo i 2020. godinu). Ono što već jeste vidljivo jeste da njihovi kupci polako shvataju da koliko god želeli da im bude udobno i ma koliko neki drop bio ekskluzivan, ipak ne mogu da se šetaju sve vreme kao „klošari na igralištu u blokovima“. I tako sada raste broj onih koji od sportskih brendova traže i košulje i pantalone koje mogu da nose uz svoje super-skupe ili kultne patike.
Milenijalsima i generaciji Z japi era izgleda kao genijalan stilski (i ironičan?) odgovor iz prostog razloga što se jednostavno ne sećaju nekih od njenih prikrivenih kodova, a u čijoj osnovi je jedna vrlo belačka filozofija. Japiji su se iz petinih žila trudili da oponašaju ono čemu su se divili kod klase koja je generacijama imala novac i učine sebe jednako vrednim. Zvuči poznato?
Bilo kako bilo, Melani Griffit mi ne dirajte!
