Pretraga

Jugoplastika - nostalgična priča o košarci, adidasu, radu i ženskoj emancipaciji

Jugoplastika - nostalgična priča o košarci, adidasu, radu i ženskoj emancipaciji

Tekst: Tina Lončar

Košarkaški klub Split, od svog osnivanja 1945. godine, je mnogo puta menjao ime, no ljubitelji "igre pod obručima" splitske košarkaše su najradije zvali Žuti, dok se u danima najvećeg ponosa i slave, na prelazu s osamdesetih na devedesete, s tribina orilo Jugoplastika. Bilo je to vreme kada su splitski košarkaši vladali evropskim parketima nižući naslove prvaka, ostavljajući svet u čudu i ispisujući istoriju. Upravo u čast te magične ere koju su krojili košarkaški virtuozi poput Tonija Kukoča i Dina Rađe, adidas je u saradnji s nemačkim lancem sportske opreme BSTN Store lansirao dva retro modela adidas Forum High patika s natpisom "Jugoplastika". Limitirana linija u trenutku je razgalila sve nostalgičare, ljubitelje old school estetike i zaljubljenike u košarku, a nagađa se da je hajp koji trenutno vlada tek najava za kolekciju koja bi trebala da se pojavi u prodaji sledeće godine.

Jugoplastika - nostalgična priča o košarci, adidasu, radu i ženskoj emancipaciji (фото 1)

No, priča o Jugoplastici nije samo priča o zlatnom sjaju jednog košarkaškog kluba niti priča o patikama koje svi danas žele, to je priča o jednom drugom vremenu, o radu, stremljenju ka Zapadu, globalnoj prepoznatljivosti i ženskoj emancipaciji. To je priča je o komunističkom društvu u kojem se maštalo o kapitalističkim tekovinama, priča o vremenu u kojem se s gramofonskih ploča orio glas Zdenke Vučković i himna konzumerizma "Tata kupi mi auto, bicikl i romobil. Kupi mi medu i zeku, kolica Jugovinil". Od osnivanja 1952. godine pa sve do devedesetih i sloma Jugoslavije, priča o Jugoplastici bila je priča o uspehu. Tih ranih pedesetih godina, Juga je bila tipična komunistička zemlja u kojoj je vladala teška industrija i u kojoj se kupovalo na crtu, a plastika je bila nešto novo, nešto što je podsećalo na prosperitetni, moderni i dekadentni Zapad. Kao i većina dobara s tog magičnog Zapada, plastika je bila simbol slobode. U tom okruženju, iz fabričkog giganta Jugovinil izdvojila se Jugoplastika, društvena firma za proizvodnju plastičnih masa i tekstilnih proizvoda, a na fabričkim trakama Jugoplastike poslove su dobile hiljade žena. Bilo je to vrlo neobično za jedno patrijarhalno društvo u kojem su u teškoj industriji, na brodogradilištima i u čeličanama, radili isključivo muškarci, a žena je vodila sve poslove vezane za kuću osim posla koji se odnosi na finansije. No, s Jugoplastikom se i to promenilo, a Jugoplastika je u zlatnog diva izrasla upravo na ženskim leđima. Na vrhuncu slave imala je 13.000 zaposlenih, a dve trećine bile su upravo žene. I to ne samo u proizvodnim pogonima, već i na visokim menadžerskim i direktorskim pozicijama.

Jugoplastika - nostalgična priča o košarci, adidasu, radu i ženskoj emancipaciji (фото 2)

A proizvodili su sve, "od igle do lokomotive". Proizvodili su delove za kragujevačku fabriku automobila Zastava, ali i za francuske Citroen i Renault, nemački Volkswagen, rusku Ladu, a život bez Jugoplastike u Jugi je bio gotovo pa nezamisliv: školarci su nosili torbe s etiketom splitske firme, devojčice su se igrale s njihovim lutkama, na igralištima su se šutirale njihove lopte, a police domaćinstava ispunjavali su proizvodi koji su simbolizali modernost i otvorenost slobodnog Zapada. Pogoni Jugoplastike bili su raštrkani po čitavoj Dalmaciji, od Starog Grada na Hvaru gde su se proizvodili dugmad, Dubrovnika i Visa gde se proizvodila konfekcija, pa sve do Makarske koja je proizvodila PVC profile. No, osim u Jugoslaviji, Jugoplastika je uživala ugled kako na Istoku, tako i na Zapadu. Jugoplastika je za adidas proizvodila 4,5 miliona sportskih torbi godišnje, a na vrhuncu svoje moći ostvarivala je prihod od 350 miliona dolara. U zlatnoj eri Jugoplastike, sredinom šezdesetih godina plastičarska firma preuzela je i jedan pionirski poduhvat i postala sponzor košarkaškog kluba Split. Samo nekoliko godina kasnije košarkaški klub s imenom "ženske" firme, Jugoplastika je postigla prve zapažene uspehe na domaćem parketu, a nakon kratke krize 80-ih, na scenu je stupila nenadmašna generacija koja će Jugoplastiku dovesti do čak tri evropske titule. No, nakon dana ponosa i slave, stigla su neka druga vremena.

Jugoplastika koja je nekada bila sjajna perjanica proizvodnje u Jugoslaviji, nije opstala dugo nakon rušenja socijalističkog tržišnog modela. Firma je ubrzo raskomadana, a zbog imena koje je podsećalo na stari režim dobila je novi naziv - Diokom. No, to ime ništa nije značilo bivšim partnerima koji su donedavno poslovali s Jugoplastikom, firmom koja se mogla pohvaliti svetskim ugledom. Većina onih žena na čijim je žuljevitim rukama izrastao čitav jedan svet (kako to biva u dobro poznatom scenariju privatizacije) naprasno su završile na ulici, a proizvodnja onih igračaka koje su obeležile detinjstva, preselila se na daleki Istok. Danas, tamo gde su nekada bili temelji Jugoplastike u splitskoj Brodarici, ništa se više ne proizvodi. Niknuo je tamo, a šta drugo, nego još jedan shopping centar. No, ako je suditi po adidasu i novim-starim patikama, ako ništa drugo, barem se imamo čega sećati.

Jugoplastika - nostalgična priča o košarci, adidasu, radu i ženskoj emancipaciji (фото 3)
Jugoplastika - nostalgična priča o košarci, adidasu, radu i ženskoj emancipaciji (фото 4)

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor