I nadamo se da će još dugo dugo tako ostati
Nedelja mode u Londonu se završava danas, a jedan utisak je jači od svih: nezavisni dizajneri karakteristični za britansku prestonicu (pošto u njoj još uvek imaju kulturološke uslove za opstanak) su njeni nekrunisani pobednici. U London su nekad najviše dolazili skauti i bajeri kako bi pročešljali nove talente. Danas je ovaj grad poseban po tome što čuva dizajnere koji jesu poznata imena ali su i dalje nezavisni i svoje brendove razvijaju na ličan način, a ne po formulama konglomerata. Još jedna stvar koja im je zajednička jeste da su izuzetno nosivi – njihova je odeća namenjena životu, a ne Instagramu ili sceni – a to dokazuju i verne grupe kupaca koje svaki do njih ima (i godinama neguje).
Upravo ti kupci su presudni za njihov opstanak i rast. Brendovi ovog tipa ne oslanjaju se na kapitalne investicije sa strane. Umesto toga, oni ostaju relevantni zbog svojih klijenata. Dakle, lajkovi na Instagramu su jedna stvar (lepa i krasna) ali živi ljudi i živa reč su daleko vredniji. Oni su ti koji će se uvek iznova vraćati, iz sezone u sezonu, nezavisno od toga koji mega-trendovi haraju društvenim mrežama ili ulicama, i to iz razloga što su se pronašli u vrednostima koje neki brend zastupa.
Emilia Wickstead, na primer, razvija ovu strategiju od kada je pokrenula svoju modnu kuću pre desetak godina. Krenula je po konceptu šivenja po meri iz prostog razloga što nije imala finansijskih uslova da “grune svom snagom”. Na početku su joj radionica i prodajni prostor bili zajedno, a šest dana nedeljno je imala probe sa klijentima. Ispostavilo se da lični odnosi koje je razvila jedan na jedan nemaju cenu i da je upravo na ovaj način izgradila odanu bazu kupaca. Danas se njena linija prodaje nekim od najjačih e-commerce platformi ali i dalje dolazi na probe svojih prvih mušterija. “Sve sam radila malo naopačke: napravila sam prodajni prostor i u njemu držala samo uzorke pošto nisam mogla da se finansiram drugačije. Lično sam radila probe, sama šila i to mi je dalo direktan uvid u to šta žene žele. Mnoge moje klijentkinje su tu od samog početka i evoluirale su zajedno sa mnom. Ja sam u stalnom dijalogu sa onima koji zaista koriste moje proizvode.” Iako se njene kolekcije danas prodaju na mnogo više mesta i uključuju cipele, torbe i resort komade, uz činjenicu da je danas prisutna ne samo u svetu venčanica već i na crvenom tepihu i jedna je od omiljenih dizajnerki buduće kraljice Velike Britanije, Emilia Wickstead je i dalje koncentrisana na svoje core mušterije. “Jako mi je važno kako se ljudi osećaju u mojoj radnji, ne želim da “samo dođu da kupe haljinu”. Moj cilj jeste da se svaki put malo više zaljube u ceo koncept brenda.”
Pretpostavljamo da se sličnom filozofijom vodi i Mary Katrantzou, koja priznaje da su joj neke od prvih mušterija danas postale najbolje prijateljice. Ako znate da su u toj grupi Sabine Getty i princeza (i bivša urednica magazina Vogue Arabia) Deena Aljuhani Abdulaziz onda polako dobijate sliku toga kako izgleda prvi red na njenim revijama kada se ovakva podrška pojavi u većem broju. Upravo je ta sposobnost da izgradi homogenu zajednicu i najveća snaga istoimenog brenda, a jedan od njenih najvećih uspeha su konstantno visoke brojke narudžbina kreacija koje se prave isključivo po meri, a za kojim potražnja ne opada. “Nikada nisam imala jednu “muzu” ali kada sam počela da upoznajem žene koje kupuju moje kreacije one su postale moja inspiracija, velikim delom i zato što sam dobila priliku da vidim kako žive svoje živote i stvaralačku energiju koju i one same imaju”, izjavljuje Mary. Jasno je da ova vrsta inspiracije na relaciji dizajner-klijent ide u oba smera. Nešto što konglomeratima bolno nedostaje.
Individualnost i lična poveznost sa klijentima je nešto što neguje i Roksanda Ilinčić, a koja je danas već ozbiljno dokazana dizajnerka, ponosna na činjenicu da u svaki svoj rad utka nešto potpuno intimno i da se upravo sa time identifikuju žene koje nose njene modele i za njih potom vezuju sopstvene osećaje i uspomene. “Upravo to je centar oko kog se izgradila prirodna zajednica oko onoga što stvaram. Kreiranje garderobe nije samo pravljenje odeće za klijenta. U srcu procesa leži razmena među istomišljenicima, stvaranje grupe koja deli slične vrednosti”, objašnjava Roksanda koja sama redovno organizuje večere na koje poziva žene koje kupuju njenu odeću i koje je inspirišu.
