Back on Rack: Zašto je ovaj beogradski bazar najlepši način da osvežite ormar
U borbi protiv brze mode i jednoličnosti!
Kolika je prava cena jeftinih krpica koje svakog meseca kupujemo u radnjama brze mode, na koje baš niko nije imun? Netransparentan način proizvodnje, uglavnom u azijskim zemljama, kratak vek trajanja, koji se uglavnom završava na deponiji, gde se svaki komad raspada mnogo godina, dok ispušta plastiku u zemlju. Znamo da sve ovo zvuči sumorno, ali to je realnost, koje treba da budemo svesni.
Zato nas je oduševio Back on Rack, beogradski second-hand bazar koji okuplja sve one koji žele da prodaju višak očuvane (često i potpuno nove) odeće, kao i one koji žele da kupe nešto unikatno i osveže svoj ormar na način koji neće doprineti daljem zagađivanju naše planete.
Back on Rack je više od bazara – to je zajednica koja deli iste vrednosti uživanja u modi i promišljenom šopingu. Osnovala ga je Jelena Vlajković, koja ove subote 27. decembra u Hangaru organizuje do sada najveće Back on Rack okupljanje.
Na petom Back on Rack bazaru biće čak 100 izlagača sa vintage i second-hand garderobom, a imaće i muzički program, kao i humanitarni karakter.
Tim povodom, sa Jelenom Vlajković razgovarali smo o ideji za ovaj koncept, značaju održive mode, ali i o insajderskim savetima za plodonosan thrifting.
Intervju: Jelena otkriva sve o Back on Rack bazarima
Za one koji možda još ne znaju, možete li da predstavite šta je Back on Rack koncept?
Back on Rack je, pre svega, pokret koji promoviše održivu modu kroz organizaciju second-hand & vintage bazara. Bazar okuplja sve ljude koji žele da rasterete svoje ormare od viška isključivo očuvane garderobe, a posetiocima pruža priliku da pronađu nešto jedinstveno, a često i brendirano, po izuzetno pristupačnim cenama.
Uskoro nas očekuje peto okupljanje – kako će izgledati i šta ste sve pripremili?
Peto izdanje biće najveće do sada – 27. decembra u Hangaru luke Beograd, bazar će okupiti preko 100 izlagača, uz dodatni program koji daje još dublji smisao ovom okupljanju. Na bazaru će se održati panel sa pažljivo odabranim gostima na temu održive mode i zašto je ona važna. Pričaćemo o njenom uticaju, izazovima, ali i rešenjima, sa ciljem da informišemo i edukujemo posetioce da razmišljaju dugoročnije kada je garderoba u pitanju. Takođe, bazar organizuje i veliku humanitarnu akciju prikupljanja zimske garderobe za one kojima je najpotrebnija, naročito tokom zimskih meseci, kao i prikupljanje donacija za bolesne i napuštene životinje. Uz sve to nas čekaju i muzički program i osveženje za sve posetioce i izlagače u zoni za opuštanje.
Kako se rodila ideja za ovaj koncept i kakve su reakcije do sad?
Second-hand marketi su deo kulture širom sveta godinama unazad, a Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji je ovu kulturu doveo i kod nas, i za to im treba odati ogromno priznanje. Back on Rack u Beogradu je nastao potpuno organski, iz lične potrebe da raščistim svoj ormar, ali i ogromne ljubavi prema vintage komadima i ovakvoj vrsti kupovine.
Prva izdanja bazara su bila mala i intimna, ali je neverovatan odziv pokazao da je svaki prostor u kome smo održavali prethodne bazare bio premali za tu količinu posetilaca. Isto je i što se tiče izlagača – pre samo dva i po meseca krenuli smo od 8, a sada je skoro 300 prijavljenih, što pokazuje da je ovaj koncept Beogradu zaista potreban. Na bazaru 27. decembra ćemo imati preko 100 izlagača, tačnije 112, i to pokazuje da je dalji rast bazara prirodan i očekivan.
Na koji način ste se vi upoznali sa održivom modom, a kako se može širiti svest o važnost tog koncepta?
Meni lično je koncept kupovine polovne garderobe dugo bio stran, zapravo i odbojan, iskreno govoreći. Sa ovim konceptom sam se prvi put upoznala pre otprilike 5 godina zahvaljujući drugarici koja mi je pokazivala i poklanjala fenomenalne brendirane komade koje je pronalazila na buvljacima ili u second-hand radnjama, i to je instant postao i moj mali ritual. U to vreme sam, takođe, postala svesna štetnosti uticaja brze mode, odnosno masovne proizvodnje jeftine odeće lošeg kvaliteta, i to je dodatno uticalo da se sve više okrećem alternativnim izvorima kupovine.
Primetila sam da bazari ovog tipa definitivno jesu format gde se ljudi bliže upoznaju sa ovim konceptom jer na licu mesta mogu da vide očuvanost komada i njihov kvalitet, kao i osobu od koje kupuju. Svest se širi dobrim primerima iz prakse, kao i edukacijom kroz radionice i panele, ali možda najviše kroz događaje ovog tipa i influensere koji promovišu second-hand kulturu i male promene koje svako od nas može da napravi.
Koliko je thrifting zastupljen u našoj zemlji? Koje su predrasude o second-handu koje treba prevazići?
Definitivno postaje sve popularniji, a naročito među mlađom publikom koja je sve više eko-osvešćena, ali i dalje postoji dosta predrasuda na ovu temu – da je „sramota“ ili da “nije higijenski“ kupovati polovnu garderobu. Sasvim sigurno da je neophodno osvežiti svaki novi komad garderobe koji pazarimo, a na Back on Rack bazaru je jedan od uslova da svaki učesnik donese čistu odnosno opeglanu garderobu kao i to da je jako važno da komadi budu očuvani tj da donesemo za prodaju ono što bismo i mi sami i dalje nosili. To je vrlo česta odeća koju mi u brzini kupujemo, ne probamo i slično, tako da neretko budu i same etikete na odeći koja se prodaje. Danas sve više ljudi u svetu bira second-hand bez obzira na platežnu moć, shvatajući važnost iste.
Na koji način se još možemo boriti protiv brze mode?
Tu bih na prvom mestu rekla da je važno da kupujemo od malih, domaćih brendova. Time direktno podržavamo sporu, kao i, isto tako važno, lokalnu modu. Važno je da počnemo od sebe i svojih navika i da njih menjamo. Kažu da bi uvek trebalo da počinjemo kupovinu sa “Da li mi ovo zaista treba?” ili sa “Da li bih ovo kupila i da nije na sniženju?”
Imamo i SWAP opciju koja je takođe sjajna, takvu razmenu možemo učiniti i sa drugaricama, a sve je više i takvih događaja na tržištu, što je odlično. Naravno, dolazi u obzir i popravka, prepravka kao i način na koji održavamo našu odeću. Spomenula bih takođe i edukaciju kao važan faktor u toj borbi, zato sam baš i organizovala panel na tu temu na Novogodišnjem bazaru.
Kako brza moda utiče na naš lični stil, a na koji način se menja kada se otvore vidici na nekim drugačijim vidovima kupovine?
Skoro sam u jednom tržnom centru ulazila u radnje i samo izlazila iz njih jer sam bila šokirana koliko jednoličnosti je prisutno. Deluje mi da nas brza moda tera da budemo svi isti, uniformisani. Ulazimo u taj minimalizam koji je veoma dosadan, a second hand, kao i slow fashion brendovi nam daju prostor za individualnost, za boje, za kreativu. Takođe, jako bitno, kvalitet materijala. Koliko je samo taj jedan trenč “Bekov” Made in Yugoslavia moćan, da se i dalje drži i stoji isto kao i prvog dana, daje mi neku novu ulogu i poseban osećaj kada ga god nosim. To nikada nisam niti ću imati sa novim kaputom brze mode.
Koji su vaši najbolji “ulovi” sa Back on Rack bazara?
Ima ih punoo! Izdvojila bih fantastične zelene farmerke koje su zadivljujuće idealnog kroja i dužine za mene! Obzirom da sam dosta visoka, teško pronalazim dobre farmerke za sebe, ali eto, mogu reći da sebi pre donji deo pronađem u second-handu nego u radnjama. Moram da pomenem i fantastičnu bundu kupljenu u second handu u Čačku za svega 640din! Gostovala je u novom videu sa mečkom i svi su je primetili i komentarisali.
Koja je vaša vizija za dalji razvoj Back on Rack okupljanja?
Plan je da Back on Rack (p)ostane najveći second hand pokret u Beogradu, kao i da postane redovan događaj ovog tipa, da proširimo broj izlagača i uvedemo antikvitete i nameštaj.
Imate li neke insajderske savete kada je thrifting u pitanju?
Tajming je važan, dođi na vreme, ako možeš, čim se počne i ugrabi najbolje komade. Ne gledaj toliko kategorije, potraži natpis “vuna”, “lan”, “svila”… Brend nije u fokusu, traži Made in Italy, France, Portugal… Gledaj šavove, kroj, unikatnost, zanimljive boje i uvek razmišjaj “Sa čime bih ovo iz svog ormana mogla da iskombinujem”.
Foto: Privatna arhiva