Marie Claire UK gasi štampano izdanje. Šta je budućnost brenda u tom slučaju?

“Ponosni smo na sve što smo postigli sa magazinom XY (uz po koji konkretan primer), bila nam je čast i zadovoljstvo da radimo na njemu, prelazimo na digital-only kako bismo nastavili da odgovaramo na potrebe kako modernog tržišta tako i svojih čitatelja.” Plus-minus koji pridev, plus-minus koja rečenica.

Već je godinama jasno da je vreme svemoćnih urednika kao i snimanja koja se plaćaju iznosima od pet nula i naviše prošlo. Ali šta ostaje od samih brendova u izdavaštvu koji nisu na vreme ustanovili i diferencirali svoje online prisustvo?

Neki su se na vreme osvestili i shvatili da je online jedini način za preživljavanje brenda kao takvog. Ne magazina. Brenda koji je nastao oko magazina, a to nije isto. Američki Vogue, na primer, se spojio sa platformom Style.com i postao destinacija koja odgovara na potrebe čitalaca, od informacije do kupovine. Ne možete se držati printa kao jedinog relevantnog DNK brenda u vreme kada mlađe generacije sve vreme provode na telefonu, a Facebook se smatra intertnom mrežom za koju istraživanja pokazuju da je ni današnji studenti ne koriste.

Gorepomenuti Instyle UK je savršen primer. Manje od osamnaest meseci nakon zatvaranja štampanog izdanja i lansiranja digitalne platforme, i platforma je zatvorena. Od 21. maja 2018. godine svi ulazi na britansku platformu se automatski preusmeravaju na globalnu instyle.com. Da li vas to podseća na legendarnu filmsku rečenicu “There can be only one!”? U online svetu globalnog tržišta, očnjaci su oštri, a potreba za postojanjem dve platforme istog brenda na istom jeziku jednostavno ne postoji. Amerikanci su, zajedno sa Laurom Brown apsolutno pobedili u InStyle trci i upravo na taj način, sačuvali i svoj print.

Štampana izdanja glossy magazina (i ne samo magazina) su davno izgubila osnovnu ulogu koju su nekada imala – informisanje – a brendovi koje predstavljaju su već morali da evoluiraju ili da propadnu. Više nismo u prvim naletima nekog novog talasa, prelaz je već morao da se desi da bi bio uspešan. Tržište online magazina je veliko, publika je u mnogo čemu različita od one koja je „vozila“ print, a isti sadržaj u istoj formi više ne prolazi. To je isti razlog zbog kog uspevaju novi brendovi kozmetike, a neki stari giganti se ili reinventuju ili zadovoljavaju time da opslužuju starije kupce. Isto važi i za odeću. Moda, kao društveni fenomen, prati promene na svim njegovim poljima i nivoima. Izdavaštvo nije izuzetak, a ko je mislio da će biti – prevario se. Sam print, naravno, neće prestati da postoji, i on je evoluirao i svoju primarnu vrednost prebacio sa pružanja informacije na obezbeđivanje ekskluzivnosti. Ako vam je tako lakše, zamislite celu organizaciju izdavaštva kao modnu kuću. Print izdanja postaju nešto poput visoke mode. Njihova prava vrednost nije da budu glavni izvori prihoda za ceo brend. Uvek će postojati ljudi koji ga vole, koji će ga praviti i kupovati. Ja prva i dalje ne mogu da uporedim taj osećaj i miris sveže štampanog papira ni sa čim drugim. Ali oni nisu više neophodni da bi brend postojao i opstao i nesposobnost da se to uvidi je došla glave mnogima.

Davi Carey, predsednik upravnog odbora kompanije Hearst Magazines, povodom odlaska u penziju jednog od svojih legendarnih urednika pre dve godine, izjavio je: “ Sentimentalnost je verovatno najveći neprijatelj industrije magazina. Morate da prigrlite budućnost.“ Lično, bojim se da je za neke već kasno.