Tehno kultura imala je značajan uticaj na modu od svog nastanka krajem 80-ih i početkom 90-ih, a modni senzibilitet ove subkulture karakterišu hrabre, živopisne boje, eklektični paterni i osećaj bunta protiv uobičajenih normi modne industrije.
KAKO JE SVE POČELO?
Klabing scena je od samog začeca povezana sa zluopotrebom narkotika: MDMA, ketamina, LSD-a, metamfetamina. Društvena neprihvatljivost ovih droga, zajedno sa narušavanjem javnog reda i okupacijom napuštenih prostora, učinila je da rejvovi postanu omražena aktivnost „savesnog“ društva još od rođenja tehno muzike u Detroitu, stvarajući neraskidivu povezanost između rejv zabava, anarhije i društvenog propadanja.
Do današnjeg dana, kultura rejva, čak i sa svim svojim ograničenjima, ostaje jedina autentična kontrakultura koja je opstala u društvu, sposobna da okupi cele generacije koje, na sceni, pronalaze potpuno oslobođenje od društvenih konvencija.
U Berlinu, nakon pada Zida, mladi ljudi s istočne strane grada počeli su da organizuju ilegalne zabave u napuštenim elektranama, skladištima, podzemnim stanicama i bunkerima, svirajući agresivnu muziku. Istovremeno su Frankie Bones i Adam X doneli rejv kulturu u Brooklyn, u tom trenutku podeljenom, segregiranom gradu potresenom AIDS epidemijom i neverovatno visokim stopama ubistava.
Specifični kodeks oblačenja koji, iako se menjao tokom godina, duboko je obeležio estetiku modnih dizajnera koji su ga suptilno preuzeli i integrisali u vlastite kolekcije.
I WEAR MY SUNGLASSES AT NIGHT
Stvoren je takoreći utopistički svet za brojne mlade ljude, gde su neizlečene traume 80-ih i duhovi 90-ih nestajali pod hipnotišućim bas linijama i MDMA.
Kultura rejva tada je bujala po celoj Evropi, a vizuelni identitet dostiže vrhunac kroz rejverski trend oblačenja. Sa cyberpunk sugestijama i turbulencijama inspirisanim rođenjem Web-a, rejverska odeća počela je da odražava futuristicki zanos. Pojavili su se viziri i sunčane naočare, tehnologija je postala aksesosar, neon boje prešle su s odeće na frizure koje su bile ukrašene šiljcima, alien frizurama, uklopljenim sa adidas trenerkama, aplikacijama crtanih likova na majicama, šarenim plišom, vezom tie-dye grafike, šljokicama i PVC pantalonama.
Pred kraj devedesetih pojavile su se dve različite estetske struje: na mestima poput Velike Britanije, gde je tehno muzika kanalisana u underground klubove, outfiti su postali umereniji, inspirisani hip-hop streetwear-om. S druge strane, u kultnom Berghainu koji je postao tehno klub 2004. godine, rođen je stil sa više osnovnih boja, gde dominira crna, a tu su i prepoznatljivi BDSM motivi, patike i mrežaste čarape, trenerke i kapice, providne majice i naravno naočare za sunce.
KONAČNI ISKORAK NA MODNOJ PISTI
Dok su se 2010-te godine približavale, sve se pretvorilo u rogobatnu fuziju sadašnjih i prošlih estetika, poništavajući jasnu prepoznatljivost osnovnog rejv kodeksa oblačenja, i postajući materijal za reinterpretaciju u modi.
Od najranijih godina svog mandata u Givenchy-ju, Riccardo Tisci uneo je tehno vajb u kolekciju 2010. godine, sa svojim kožnim jaknama, kao i kombinacijama leggingsa i šortsa. Zatim, 2015. godine, Marcelo Burlon predstavio je svoj brend mešajući noćni život, streetwear i luksuznu modu u avangardnu celinu. Dalje, 2016. godine, Miuccia Prada je učinila Miu Miu Resort kolekciju svojevrsnom odom rejverima devedesetih s obiljem printova i boja, sintetike i dečijeg nakita. Marc Jacobs je učinio isto u istoj sezoni, dok je za jesen/zimu 2017 Versus Versace izbacio techno kolekciju u svetlo plavoj, jarko pink i crnoj paleti; iste sezone Libertine i Gypsy Sport prilagodili su kolekcije tehno vajbu.
U sledećoj sezoni, proleće/leto 2018, rejverska estetika je dominirala modnim pistama Evrope: Missoni i Maison Margiela proizveli su zabavno haotične odevne komade, kao uostalom i Jeremy Scott za svoj istoimeni brend.
Veliki modni prasak napravio je niko drugi do Raf Simons, kolekcijom za jesen/zimu 2018, opredelivši se za printove lika Christiane F. i natipisima naziva ilegalnih supstanci. Ovaj belgijski dizajner je pretvorio rejversku odeću u svojevrsnu meta-refleksiju, sublimirajući je u avangardni dizajn u kojem je ikonografija rejverske kulture postala eksplicitna i umetnička dekoracija odeće.
Te sezone je i Christopher Bailey odao počast britanskim rejvovima u svojoj Burberry kolekciji, dok je Prada izgleda uzela inspiraciju iz tog sveta u korišcenju boja u ženskoj odeći i najlon jaknama i bucket šeširima u muškoj odeći.
Drugi modni uragan unela su dva gruzijska brata i njihova nepristojna ironija: bili su to Guram i Demna Gvasalia, a Vetements-ova proleće/leto 2019 kolekcija donela je vajb istočnoevropskih rejvova. Drugi brendovi te sezone takođe su koristili klupske reference: Palm Angels, Matty Bovan, Martine Rose, pa čak i Emporio Armani. Od tada, takva estetika jednostavno opstaje na pisti iz sezone u sezonu: dizajneri poput Matthew Williams-a, Daniel Lee-a, Martine Rose, Demna, Ludovic de Saint Sernin, Johnathan Anderson, Kim Jones i Francesco Risso svi su je evocirali kroz sezonske opuse.
Diesel je ostao najdosledniji tehno korenima, uz revije koje su i same višečasovni rejvovi, a estetika brenda se neretko poziva na SF futurističke predstave.
Tehno kultura ima veoma značajan uticaj na modu, gurajući granice i izazivajući tradicionalne predstave o stilu. Rejv moda slavi individualizam, samoiskazivanje i inkluzivnost, čineći je živopisnom i uticajnom subkulturom unutar celokupne modne industrije.
