Sada već davne 1993. godine, Londonska nedelja mode nije bila tako napredna. Ekonomija Velike Britanije bila je u dubokoj recesiji, a Vivienne Westwood, kao najveća zvezda britanske modne scene, je tek napustila London i preselila se u Pariz. U nastojanju da privuče klijente i novinare na londonske revije, Britanski savet za modu uložio je nadu u mladi dizajnerski talenat grada, pokrećući program nazvan NewGen, ne bi li pomogao mladim brendovima da se iskažu.
Prvobitno, ideja programa je bila samo da ponudi mladim talentima mesto na kojem mogu predstaviti svoj rad, ali tokom godina, uz pomoć sponzora poput Topshop-a, dizajneri, izabrani od strane komiteta iz modne industrije, imali su priliku da osvoje novčane nagrade, kao i mentorsku podršku.
Odmah nakon što je završio Central Saint Martins u Londonu, Lee McQueen je bio jedan od prvih dizajnera koji je imao priliku da predstavi svoju kolekciju pod nazivom Taxi Driver, kao i da osvoji novčanu nagradu.
Trenutno 300 dizajnera ima učešće u programu NewGen, a otvorena je i izložba koja obeležava 30 godina ovog koncepta u Londonskom muzeju dizajna. Sponzor izožbe je niko drugi do modna kuća Alexander McQueen.
Najveći usponi NewGen-a došli su u ranim i srednjim 2010-ima, kada su učesnici poput Christophera Kane-a, Jonathana Anderson-a i Erdema Moralıoğlu-a došli do punog izražaja, te su još tada bili predstavljeni kao budući kreativni direktori velikih brendova, ali i graditelji novih britanskih modnih kuća.
Čak i danas, NewGen je kičma Londonske Nedelje mode. Raspored je i dalje uglavnom sastavljen od trenutnih učesnika, bivših polaznika ili onih koji su učestvovali na srodnim programima poput Fashion East, što omogućava Londonskom modnom događaju da izgradi svoju jedinstvenu prodajnu ponudu usmerenu na inovativnost.
NewGen je zaista postao institucija jer je uspeo da privuče modne klijente i urednike i da dodeli ovom gradu kredibilitet , jer: mladi, individualnost, originalnost, multikulturalizam to je ono što je London. Usput, NewGen je sam stekao globalno priznanje, inspirišući slične programe, fondove, nagrade i inicijative širom sveta.
Olya Kuryshchuk, bivša modna diplomka iz Central Saint Martins i osnivačica 1 Granary, dugo je kritikovala ciklus uspona i padova kroz koji su prošli mnogi londonski dizajneri.
Često se događa da se perspektivni diplomci dizajna, nakon uspešnih kolekcija završne godine, podstiču da započnu sopstvene brendove sa malo ili nimalo iskustva u poslovanju ili sredstvima za pokretanje, rekla je ona. Ipak, njihove debi kolekcije su u medijima izuzetno hvaljene, što svakako animira trgovaču klijentelu, ali problem nastaje jer brendovi često nemaju sredstava za stvarnu proizvodnju odeće koju predstavljaju.
Potreba za organizovanjem modnih revija je jaka upravo zbog toga što je bilo toliko revolucionarnih i uzbuđujućih trenutaka na modnoj pisti, o čemu svedoči postavka u Londonskom muzeju dizajna.
Neki bivši učesnici NewGen-a trenutno predaju u istaknutim modnim školama ili konsultuju veće brendove. I dok je samo nekoliko dizajnera iz programa NewGen izgradilo brendove koji su izdržali test vremena, ideje koje su istraživali tokom programa nedvosmisleno su doprinele široj modnoj diskusiji.
Ako se ovaj koncept posmatra isključivo sa stanovišta trgovine, to je jedna uska perspektiva na osnovu koje se procenjuje uspeh, odnosno neuspeh. Ali ako se posmatra sa stanovišta umetničkog izraza, pripadnosti kulturi i anticipacije onoga što dolazi, to je nešto sasvim drugo. Postavlja se pitanje gde bismo bili da su svi mladi ljudi ućutkani i da sve mora da bude bezlično i komercijalno.
Na izložbi u Londonskom muzeju dizajna, slogan modnog dizajnera muške odeće Paola Carzane sažima kreativnu upornost koja, bilo da je dobra ili loša, čini ključni deo ambicioznog i jedinstvenog modnog mentaliteta Londona: Zamislite da mi možemo biti ti koji će promeniti sve.
