“Umetnica Sharna Osborne rođena je na Novom Zelandu, a danas živi i radi u Londonu”, jeste rečenica kojom počinju sve Google pretrage njenog imena. Generički bio sa zvanične stranice njene agencije ili čega god. Kada se ovako nešto desi, jasno vam je da se radi o osobi koja vrlo retko daje intervjue. Nemojte slučajno da pomislite da to znači da ne govori. Sharna Osborne govori vrlo glasno, samo ne rečima.
“Sva moja dela nastanu putem otkrivanja, krenem da radim pa mi se u toku tog procesa dogodi neka spoznaja.”
Videi i fotografije koje pravi ne liče ni na šta drugo što može da se vidi u modnom svetu, bar ne na ono što se snima danas. Na prvi pogled, ne može da se izbegne očigledan element nostalgije za videima iz osamdesetih i ranih devedesetih ali se taj prvi sloj lako skida i ispod njega se pomaljaju podjednako i iskreno zanimanje kako za tehniku pravljenja vizuala tako i za modele koji se na njima nalaze. Nostalgija koja nije retro. Seksualnost bez pretvaranja nekoga u objekat. Neverovatna ženstvenost koja ni po čemu nije pasivna. Iskrenost.
Kada ona radi pastel, on ima teksturu poput slike koja igra na starom televizoru. Sama Sharna je jednom prilikom izjavila da joj dnevno u inbox stigne bar dvadeset poruka sa istim pitanjem: “Koju kameru koristiš?” i da je ta izloženost i dostupnost ljudima koje ne poznaje pomalo plaši. Ipak, pošteno odgovara kako koristi staru VHS kameru. “Tehnika koju koristim mora da bude fizički produžetak mene, u smislu da je koristim lako i prirodno, instinktivno. Tako da ne razmišljam preterano.” Sve što napravi nastaje spontano i gotovo slučajno (ako verujete u slučajnosti), na podsvesnom nivou. “Sva moja dela nastanu putem otkrivanja, krenem da radim pa mi se u toku tog procesa dogodi neka spoznaja.” Kao devojčica Osborneova je imala vremena da tumara svuda, da se igra, da razmišlja i zamišlja. “Uvek sam bila u stanju da potpuno utonem u svoj svet mašte. Kad sam bila mala, znala sam da pokupim gomilu štapova i sa njima sam stvarala cele nove svetove. I danas funkcionišem po istom principu.”
Nostalgija koja nije retro. Seksualnost bez pretvaranja nekoga u objekat. Neverovatna ženstvenost koja ni po čemu nije pasivna. Iskrenost.
Iz svog ruralnog doma na Novom Zelandu odselila se u Australiju kada je došlo vreme da upiše akademiju lepih umetnosti, zatim se nakon diplomiranja jednostavno pokupila na poziv prijatelja i preselila “preko pola sveta” u London. I prepoznala se. “Čim sam sletela, pronašla sam tu divnu grupu inspirativnih čudaka – čudaka u smislu da su jednostavno bili to što su, zajedno sa svim eklekticizmom koji to nosi sa sobom. Radila sam u gay baru. Ja sam gay, moj šef je bio gay, svi koje sam poznavala su bili gay – meni je čak i to bilo otkrovenje. Tamo odakle sam, toga nema. To je bio prvi korak – da se osetim dobro u svojoj koži.” A onda se polako bacila na posao.
Dakle, graditi zamišljenu Narniju i snimati video “super osmicom” sa Mariahom Carrey je za nju u svojoj srži isto. Ista magija. Upravo je ta njena posebna vrsta magije dovela na jedno od vodećih mesta nove generacije vizuelnih stvaralaca u Londonu, u kom živi poslednjih deset godina. Njen umetnički pristup ume da izgleda radikalno kada se primeni na komercijalne modne “tezge” ali na svoj način je uspela da ne kompromituje svoje ideje već da svoju viziju nametne modnom svetu, a uvek, čak i kada ne snima videe, njene fotografije u sebi nose draž slika koje se kreću. Samo pogledajte kampanje za MSGM, Christopher Kane, Fenty, Miu Miu, Self-Portrait… Lista je preduga da bismo je celu navodili.
Za sada se koristi svim platformama i veruje da u današnjem svetu “nema potrebe za hijerarhijom među slikama – pokretnim ili ne. Mislim da je način na koji posmatramo vizuale jako važan. Na primer, nekad uradim loop za Instagram koji traje pet sekundi i nekada mi je on zanimljiviji nego da radim na nekoj drugoj platformi na kojoj bih imala ceo minut vremena.”
Sve ovo je u savršenom skladu sa njenom filozofijom traženja u kojoj ćeš “prepoznati pravu stvar kada naiđe”. A mi smo je prepoznali u Sharnai Osborne.
