Odmah da razjasnimo neke stvari – Berlin nije (bio) jedino mesto cvetanja techno kulture. Osamdesetih, techno struja je počela da se rasplamsava najpre kroz Detroit, a potom Čikago i Belgiju. Usled istorijskih okolnosti, sa padom zida i zauzimanjem napuštenih fabrika i bunkera i ujedinjenjem kroz muziku i ples, Berlin je bio od odlučujućeg značaja za kulturni razvoj cele Nemačke, prevashodno u techno pravcu.
Elektronska scena 90-ih je buktala, a kultna Parada ljubavi je zapečatila intimnu vezu između techna i Berlina. Upravo zato se danas o Berlinu govori kao o prestonici techna, a pioniri ovog žanra pozivaju UNESCO da prepozna njegov istorijski uticaj i pomognu u očuvanju divljeg i slobodnog duha grada. Ako želite da pomognete, podržite ideju svojim potpisom ovde.
Pokrenuta od strane dr. Mottea, pionira žanra i glavnog i odgovornog lica za dešavanje Love Parade, nova kampanja poziva UNESCO da dodeli status nematerijalne kulturne baštine techna Berlina, u znak priznanja objedinjujućeg uticaja žanra na grad nakon pada Berlinskog zida.
Odakle uopšte ova ideja? Osnovna težnja je da se obezbedi stabilnost za ovaj žanr, jer se suočava sa pretnjom stalnih ograničenja usled COVID-a. Upravo ove nedelje, koliko god apsurdno zvučalo, Berlin je najavio zabranu plesa u noćnim klubovima u pokušaju da obuzda prenošenje virusa.
Zaštita UNESCO-a bi bila u velikoj meri u cilju održavanja starog duha berlinske techno kulture. Kultni klubovi kao što su Tresor i Berghain bili bi zaštićeni kao kulturne znamenitosti. Ako nas pitate, to i zaslužuju.
Vredi napomenuti da je Berghain već dobio pravni spor koji ga je proglasio mestom visoke umetnosti još 2016. godine. Dobijanje statusa kulturnog nasleđa od UNESCO-a je, razume se, veći izazov. Čitav proces bi mogao potrajati dve, pet ili deset godina.
Ambicija kampanje se zapravo proteže daleko izvan granica Berlina. Dobijanje statusa UNESCO-vog nematerijalnog kulturnog nasleđa za techno u Nemačkoj je prvi talas koji potencijalno treba da preplavi i celu Evropu. Vrlo ambiciozno, ali obećavajuće. Ako su klubovi postali institucije kulture u Nemačkoj, zašto to ne bi bila i muzika?
