Savremeno, provereno, Minhen
Dramaturg i pisac Vladan Maksimović vodi nas potcenjenom umetničkom metropolom...
Za značaj bavarske prestonice za akademsku a kasnije i modernu umetnost znao sam preko naših umetnika obrazovanih u njoj, ali to je bila jedna od onih neobrađenih informacija koje dremaju negde na rubu mozga ne uznemiravajući sinapse.
Potom sam, otkrivši rad grupe „Most” (Die Brücke), saznao da u Minhenu ima dosta Kirhnera, odnosno ekspresionizma, i onda, konačno, čuo za čuvenu Staru pinakoteku kojoj grad, pre svega drugog, duguje svoju umetničku slavu.
Čačkajući dalje, shvatio sam da je jedan od slabijih romana Miloša Crnjanskog „Kap španske krvi” smešten upravo u Minhenu, sa temom kontroverzne plesačice Lole Montez i njenog odnosa sa kraljem Ludvigom I.
Zanimajući se za Lolu, sve više sam učio o Ludvigu I, koji je zbog veze sa njom morao da delegira svoju vlast posle revolucije 1848. godine. Za istoriju umetnosti, a i za Minhen danas, mnogo je važnije ono što je kralj Ludvig I uradio pre nego što je upoznao ovu lažnu Špankinju, dakle, kako je grad pretvorio u metropolu umetnosti koja je kao takva relevantna i danas.
Ovaj kratak uvod dovoljan je da naznači da u Bavarsku nisam došao zbog pereca, fudbala, piva i kobasica.
Rečima najvećeg fićfirića naše književnosti: „Ja nisam u Minhen išao zbog politike nego zbog muzeja.”
NASTAVAK TEKSTA PROČITAJTE NA BURO. SUBSTACK KANALU:
Fotografije: Privatna arhiva