Francuska kinematografija je u svim svojim žanrovima i nijansama posebna estetska kategorija kada je u pitanju prezentacija autentičnog stila. Vizuelni identiteti likova su upravo ono sto nadživljava narative filmova, kao posebni modni entiteti od street style-a do haute couture-a.
Pionir francuskog novog talasa, Jean-Luc Godard, bez sumnje je ostavio za sobom impresivan opus koji je promenio pravac kinematografije. Ali osim filozofskih ideja, negasećih cigareta i nelinearnih zapleta, njegovi filmovi su takođe oblikovali opšte poimanje francuske mode. Od bretonskih pruga Jean Seberg u Breathless do mačkastog ajlajnera i girly traka za kosu Brigitte Bardot u Contempt ovi filmovi su stvorili romantičnu viziju pariskog stila koja je savremenim dizajnerima nepresušni izvor inspiracije.
Filmovi koji su najviše oblikovali francusku modu
Godard nije jedini reditelj koji je oblikovao francusku modu kroz film. Njegovi savremenici François Truffaut i Agnès Varda takođe su uticali na modne trendove 1960-ih kroz svoje filmove, dok su savremeniji filmovi, kao npr. „Amelie“, prikazali drugačiju stranu francuskog stila. Velika dizajnerska imena visoke mode često su bili angažovana za kreiranje kostima – Yves Saint Laurent, Pierre Balmain i Coco Chanel su svi zaslužni za rad na nekim od kultnih francuskih filmskih ostvarenja.
Belle de Jour (1967)
Godine 1967, tada mladi Yves Saint Laurent angažovan je da kreira kostime za 23-godišnju Catherine Deneuve u Luis Buñuelovom filmu Belle de Jour- transgresivnom istraživanju potisnutih ženskih želja. Bogata domacica Séverine (Catherine Deneuve) počinje da živi svoje seksualne fantazije radeći u lokalnom bordelu, a njen garderober je odraz njene podvojenosti: pastelni džemperi, teniske bele haljine sa kragnom, smernih krojeva i YSL haute couture komadi, nasuprot sugestivnih crnih vinil mantila, kožnih kaputa sa krznom i jarko crvenih kostima za bordel. Ali dok je uticaj filma na žensku modu neosporan, stil njenog ljubavnika, Marcela(Pierre Clementi), ne sme biti zanemaren. Antony Vaccarelo je pronašao inspiraciju u kožnim Marcelovom gangsterskom mantilu i oštrom krojenju sa neurednim porubima za mušku kolekciju jesen/zima 2022. za Saint Laurent.
Séverine je žena-kontradikcija, a Belle de Jour ostaje film decenijama ispred svog vremena, posebno kada je u pitanju ženska seksualnost. Saint Laurent i Deneuve postali su bliski prijatelji, a dizajner je kasnije kreirao kostime za nekoliko njenih filmova, od filma reditelja Novog talasa Françoisa Truffauta La Sirène du Mississipi (1969) do vampirskog filma iz 1983. The Hunger, gde je igrala zajedno sa David Bowiejem. Deneuve je postala ikona francuske mode, pojavljujući se u kampanjama za Chanel i Louis Vuitton.
Breathless (1960)
U filmu koji je na velika vrata uneo trend pixie frizura, outfiti Jean Seberg i Jean -Paul Belmonda postavljaju temelj klasničnog francuskog stila. Belmondo nosi ležerno skrojena odela, prikrivajući lice sunčanim naočarima, dok mu cigareta kao poseban aksesoar stoji na uglu usana. Amerikanka (Seberg) nosi majicu sa natpisom New York Herald Tribune, u kombinaciji sa kropovanim crnim pantalonama i nežnim mokasinama, dok je u drugim scenama viđamo u majici na mornarske pruge ili kako pozajmljuje Belmondove šešire, unoseći rodnu fluidnost kao atraktivni casual stil. Tada još uvek u fazi improvizacije, formiran je stil koji temelji današnju romantizovanu verziju francuske mode, lansirajući bezvremensku, evergreen chic modnu ostavštinu i privlačnost androgenih silueta.
Amélie (2001)
Amelija Poulain je ikona twee mode. Radnja filma Jean-Pierre Jeunet se odvija u nostalgičnom ambijentu Monmartra obojenom u zagasite nijanse crvene, zelene i žute. Audrey Tautou kao neobična, introvertna Amelie blista u preppy midi suknjama, jarkim kardiganima i Dr Martens cipelama. Njen stil je šašav i neusaglašen, kao da je nasumično izabran iz second hand radnje, ali tako da se svaki outfit uklapa u živopisne tonove filma.
Contempt (1963)
Brigitte Bardot se prvi put pojavljuje u Contempt bez odeće, u kultnoj sceni sa najviše referenci, kao simbol francuske kinematografije. Pored šokantnog obnaživanja, nejsvojstvenog vremenu nastajanja, njen stil u ostatku filma je jednako inovativan i inspirativan, kada je u pitanju modna scena. Sa širokom trakom za kosu, prugastim mornarskim topom, kardiganom na kopčanje, midi suknjom i jakim ajlajnerom- ubrzo postaje prva slika asocijacije kada se govori o francuskom stilu.
Cléo from 5 to 7 (1962)
Dokle god sam lepa, živa sam, kaže sebi Cleo dok provodi popodne anksiozno iščekujući rezultate medicinskih testova za detekciju kancera. Njena anksioznost se manifestuje u opsesiji svojim izgledom. Često se gleda u ogledala i menja u tri outfita tokom popodneva. Prvi je lepršava haljina na tufne, drugi je anđeoski negliže ukrašen perjem, a poslednji little black dress sa mačkastim naočarima i šeširom.
And God Created Woman (1956)
Bio je to film koji je proslavio Brigitte Bardot. Smesten u uspavani francuski posleratni grad, Juliette (BB), koja izaziva skandal privlaceci svakog muskarca kojeg sretne, simbolicno je prestavljena u crvenoj zavodljivoj haljini. Dizajn kostima potpisuje čuveni Pierre Balmain. Juliettina odeća uključuje lila lanenu haljinu, uske suknje, ležerne majice I kropovane tamne farmerke, što savršeno odražava slobodoumni karakter noseće ženske uloge, obezbeđujući Brigitte Bardot titulu sex simbola jedne epohe.
Coco Before Chanel (2009)
Biografski film o Coco Chanel iz 2009. momentalno je po izlasku postao kandidat za jedan od najstilizovanijih filmova svih vremena. Kostimografkinja Catherine Leterrier osvojila je nominaciju za Oskara, u filmu u kojem Coco (Audrey Tauteu) evoluira od jednostavno obučene krojačice do revolucionarne dizajnerke u kultnom tvid kostimu. Većina kostima je jednostavna i androgena, skrećući pažnju na kontrast između jedinstvene vizije Coco Chanel i ultra ženstvenih modnih trendova tog vremena. Dizajnerkin autografski pečat u vidu proštepane tašne i prugastog mornarskog topa postepeno se uvode tokom filma, pružajući fascinantan uvid u poreklo stilova koji traju do danas.
Yves Saint Laurent (2014)
Za biografski film Yves Saint Laurent (2014) kostimografkinja Madeline Fontaine – koja je takođe dizajnirala kostime za Amélie – pozajmila je originalne komade iz Fondacije Yves Saint Laurent, uključujući smoking blejzere i Mondrian haljinu. Fontain i njen tim su ostale ključne komade rekreirali od nule, koristeći odevne predmete kupljene na buvljacima, a potom prepravljanim po originalnom Saint Laurent dizajnu. Diorova venčanica rekreirana za film sada pripada arhivi modne kuće.
Jules & Jim (1962)
Ovo je klasik Francusog novog talasa u kojem šik Jeanne Moreau igra Catherine, slobodoumnu junakinju koja bi mogla da se opiše kao jedna od prvih „manic pixie dream girl“ u kinematografiji, uptavo zbog tog nekog osećaja spontanosti i avanture koje donosi u živote najboljih prijatelja Julesa i Jima. Film počinje sa glavnim triom u kostimima s početka veka, ali posle rata, njihova garderoba postaje mnogo modernija. Catherine nosi ležerne haljine ili jednostavne bele suknje sa prevelikim džemperima, dok muškarci nose udobne džempere i kardigane koje bi opušteno mogli da nose i danas na ulicama. Nezaboravan odevni premdet je aCatherinin crni kaput od lakirane kože sa belim krznom.
La Règle du Jeu (1939)
Za film čuvenog Jeana Renoira kostime je dizajnirala Coco Chanel – treba li reći nešto više? O, da! U pitanju je satira u kojoj grupa buržoaskih poznanika provodi vikend u seoskom dvorcu jednog markiza. Njihove garderobe se sastoje od šik lovačkih jakni, krznenih kaputa i luksuznih svilenih spavaćica, dok na kostimskoj zabavi gosti nose kostime skeleta, medveda i tradicionalnu nemačku nošnju. A sama završnica filma važna je baš zbog odeće – zbog pozajmljenog vunenog kaputa došlo je do zamene identiteta, što se završilo smrtnim slučajem.
Full Moon in Paris (1984)
U jednoj sceni u filmu Erica Rohmera saksofonista Bastien, koji neodoljivo podseća na Billyja Idola, skida svoje rukavice bez prstiju da bi poljubio protagonistkinju Louise. To nije jedini modni trenutak iz osamdesetih koje ovaj film nudi – u njemu vidite prikaz Pariza u određenom vremenskom trenutku, ukorenjen u neo-yé-yé elektro-pop zvuku, savremenim nameštajem i – naravno – odećom. Pascale Ogier je Louise, mlada žena koja živi život kao da je to neka elegantna predstava – stilizujući svoju bujnu kosu nalik na Madonu, ali i sa mašnom Mini Maus, noseći uniformu tog doba – cigaret pantalone, majice bez rukava i prevelike džempere. U međuvremenu, scena žurke prikazuje niz aksesoara i silueta iz osamdesetih – od zveckavog zlatnog nakita i šik haljina bez leđa do rolki i bluza sa naduvenim rukavima, zahvaljujući modernoj francuskoj modnoj kući Dorothée Bis.
Foto: Pinterest
