Kraći periodi sunčeve svetlosti povećavaju rizik od nedostatka vitamina D, koji može da se tumači i kao medicinski problem. Vitamin D igra i ključnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, imunog sistema, ali utiče i na zdravlje i izgled naše kože. U nastavku se tim povodom nalaze smernice kako možete da obezbedite dovoljan unos ovog važnog vitamina tokom jeseni, koristeći manje poznate, ali izuzetno korisne savete.
Prepoznavanje važnosti unosa vitamina tokom jeseni i zime jedan je od načina da sprečite brojna oboljenja kože ili pak osbovne nesavršenosti. Kako je ovo vitamin koji prirodno dobijamo samo putem sunca, idealno bi bilo da upravo na ovaj način generišete vitamin.
– Nega –
Jedan manje poznat način da poboljšate sintezu vitamina D je upotreba ulja koja mogu povećati apsorpciju sunčeve svetlosti kada se nanose na kožu. Određena prirodna ulja, kao što su kokosovo ili maslinovo ulje, mogu delovati kao blaga sredstva za poboljšanje apsorpcije UVB zraka.
Pre nego što izađete na sunce, nanesite tanki sloj kokosovog ili maslinovog ulja na kožu. Ova ulja recimo mogu povećati prodiranje sunčevih zraka, pomažući telu da efikasnije proizvodi vitamin D.
Pritom, ulja dodatno neguju kožu i štite je od isušivanja, što je posebno korisno tokom hladnijih jesenjih dana.
– Dodaci ishrani –
Dodaci ishrani su često neophodni, posebno tokom jeseni kada prirodni izvori vitamina D postaju ograničeni. Na tržištu su dostupni vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (holekalciferol). Vitamin D3 je efikasniji u podizanju nivoa vitamina D u krvi i preporučuje se kao primarni oblik suplementacije.
Apsorpcija vitamina D se poboljšava kada se uzima uz obrok bogat mastima, jer je on rastvorljiv u mastima. Takođe, postoje suplementi koji kombinuju vitamin D sa vitaminom K2, jer K2 pomaže da se kalcijum, koji se bolje apsorbuje uz vitamin D, usmeri u kosti, a ne u krvne sudove.
– Individualni pristup –
Nivo vitamina D može varirati od osobe do osobe, pa je dobra praksa uraditi krvni test na početku jeseni kako biste znali svoj status.
Optimalni nivoi se obično kreću između 30 i 50 ng/mL. Ako vam je nivo vitamina D nizak, lekar može preporučiti tačnu dozu suplemenata koja je prilagođena vašim potrebama. Postoje različiti oblici vitamina D u suplementima (ulja, sprejevi, kapsule) i svaki oblik ima svoju apsorpciju.
– Hrana –
Fermentisana hrana poput kefira, jogurta i kiselog kupusa sadrži probiotike koji mogu pomoći u poboljšanju apsorpcije vitamina D u crevima. Iako fermentisana hrana nije direktan izvor vitamina D, ona podržava zdravlje creva, koje je ključno za pravilnu apsorpciju ovog vitamina
Pored sunčeve svetlosti, hrana je drugi važan izvor vitamina D. Namirnice bogate ovim vitaminom uključuju masne ribe poput lososa, skuše i tune, zatim riblje ulje, jaja (posebno žumance), i goveđu jetru.
Mlečni proizvodi i biljna mleka često su obogaćeni vitaminom D.
– Vežbanje –
Vežbanje, posebno aktivnosti na otvorenom, može povećati nivo vitamina D. Redovno vežbanje poboljšava cirkulaciju, što može pomoći u distribuciji vitamina D po čitavom telu.
Tokom jeseni, sunčeva svetlost postaje slabija, ali to ne znači da treba potpuno da zanemarite njene benefite. Da biste maksimalno iskoristili UVB zrake, važno je prilagoditi svoje vreme na otvorenom sezonskim promenama. Na primer, izlaganje sunčevoj svetlosti u periodu između 11 i 15 časova može biti najefikasnije jer je tada sunce najviše na nebu, čak i u hladnijim mesecima.
Prateći ove savete, možete održati svoje zdravlje na optimalnom nivou čak i tokom hladnijih meseci.
Foto: Pinterest
