Povezano
Franc Kafka je davno predvideo svet u kakvom danas živimo. Priče o birokratskoj paranoji, apsurdu i otuđenju odavno su se preselile iz fikcije u realnost. Nekada simbol egzistencijalne anksioznosti s početka 20. veka, danas je Kafka neizbežna referenca u opisu modernog društva. Kako se dogodilo da njegova dela, napisana pre više od jednog veka, toliko precizno oslikavaju svet algoritama, korporativnog haosa i digitalnog nadzora?
BIROKRATIJA BEZ LICA I NALIČJA
Jedan od glavnih razloga Kafkaške relevantnosti je sveprisutna birokratija, koja je u 21. veku poprimila digitalni oblik. U Procesu Jozef K. je uhapšen bez objašnjenja, zarobljen u lavirintu procedura koje nikako ne dobijaju smisao. Danas, to zvuči kao svakodnevica u svetu automatizovanih korisničkih službi, administrativnih procedura, administrativnim i drugim prevarama kojima svakodnevno svedočimo. Ovaj besmisao može se preneti i na društvene mreže, dejting aplikacije, korporativne prepiske koje retko kada imaju dublji životni smisao – ukoliko ste osoba koja ga traži.
INDETITET
Kafka je pisao o ljudima koji gube identitet, ali nije mogao da zamisli da će to postati gotovo kolektivna bolest u digitalnoj eri. Verovatno, ni u najluđim snovima nije mogao da zamisli da će upravo potraga za indetitetom biti najveći čovekov neprijatelj. Da će se čovečansto suočiti sa besmislom, lažnim predstavljanjem i nepopunjivom prazninom. Paradoksalno, što smo prisutniji, to smo više lišeni kontrole nad sopstvenim identitetom. Što se više trudimo da izgradimo svoj indetitet, to on više pada u vodu. Bolno je to koliko nas ovo pitanje proganja.
APSURD
Kafka je znao da sistem koliko štetan toliko i besmislen. Njegovi protagonisti, poput Đorđa Bendemana iz priče Presuda, zapliću se u strukture koje deluju logično ali su u suštini apsurdne. Današnji radni svet nije mnogo drugačiji – mejlovi, sastanci bez svrhe, KPI pokazatelji koji ne mere stvarni učinak, već samo zadovoljavaju apstraktne metrike.
SVET BEZ IZLAZA
Možda najpotresniji aspekt Kafkaškog sveta je osećaj da izlaza nema. Njegovi likovi se ne bore protiv sistema – oni samo pokušavaju da ga razumeju, što je već unapred osuđeno na neuspeh. Danas, u eri dezinformacija, autoritativnih političkih sistema, banalnosti velika većina ljudi bira da se pomiri sa stanjem u društvu, verujući da nema smisla boriti se.
KAFKA KAO DEO POP KULTURE
Njegovo ime ne označava samo umetnički pravac već čitavu atmosferu 21. veka, tema egzistencijalne panike deo naše svakodnevice.
Kafka nije pisao o nama, ali je predvideo osećanje besmisla bolje nego što smo mogli zamisliti. Njegova dela navode nas da se poistovetimo sa čuvenim pitanjem: Šta sam učinio da budem deo ovog procesa? A odgovor je, u duhu Kafkaškog apsurda – ama baš ništa.
Foto: Pinterest