„Nevidljivi svet“: Posetili smo izložbu koja se doživljava dodirom i poziva na buđenje
Umetnost dostupna svima.
„Ova izložba nije samo fotografski zapis. Ona je pokušaj da se kroz taktilni doživljaj približimo drugačijem svetu koji često previđamo. Kroz portret Nemanje, slepog od rođenja, pozvani smo da zastanemo, da oslušnemo tišinu, da dodirom upoznamo svet koji je mnogima od nas nevidljiv“.
Tim rečima akademska slikarka i fotografkinja, Ivana Todorović, opisuje jedinu srpsku fotografiju, nazvanu U srcu buke, sa izložbe Nevidljivi svet / World Unseen, koja je do 31. avgusta otvorena u Narodnom muzeju. Fotografija prikazuje operskog pevača Nemanju Crnatovića na Kalemegdanu.
Izložba, koja je u potpunosti prilagođena slepim i slabovidim osobama, realizovana je saradnjom kompanije Canon, Saveza slepih Srbije i Narodnog muzeja.
Imali smo priliku da je posetimo i „doživimo“ fotografsku umetnost na jedan drugačiji način, dok nas je kroz taktilni svet vodila Anđela Petrović, saradnica Narodnog muzeja Srbije.
Ovo su naši utisci.
Izložba o svetu koji previđamo
O inkluziji se mnogo govori, ali malo se čini. Živimo u gradu koji, pre svega, onemogućava jednostavno kretanje osoba sa invaliditetom od tačke A do tačke B. Zbog toga inkluzivni kulturni sadržaji nikad nisu prioritet, pored svih ostalih problema sa kojima se suočavaju.
Zato je izložba Nevidljivi svet / World Unseen zaista posebna i neizmerno važna, jer donosi vrhunske fotografije Canon ambasadora iz svih krajeva sveta, koje su zahvaljujući Canonovom inovativnom softveru i tehnologiji štampe postale realistični taktilni otisci.
Pored svake fotografije su opisi na Brajevom pismu, kao i QR kodovi koji vode do zvučnih zapisa na kojima autori fotografija govore priču iza svojih dela.
Ali, taktilni otisci fotografija su posebno čudesni – u pitanju su reljefne teksture koje slepim i slabovidim osoba dočaravaju prizor zabeležen fotoaparatom.
To je veliki pomak koji nas približava inkluzivnijem društvu, kao i muzejima koji će zaista biti pristupačno iskustvo za sve.
Selekcija fotografija je pažljiva i u celini priča o doživljajima koja nas povezuju kao čovečanstvo. Tu su prizori prijateljstva ljudi i životinja, ali i osetljivih vrsta koje su ili izumrle, ili su pred nestajanjem.
Zatim, fascinantan portret delimično slepog modela, koji je načinio slepi fotograf. Prizor parasportiste Darka Đurića koji se jednom rukom probija kroz vodu, rušeći svaku barijeru. Scene iz delova sveta u kojima deca žive u nezamislivo surovim uslovima, ali uspevaju da uživaju u radostima detinjstva. Priče o strpljenju, rušenju predrasuda, o ljudskosti.
Posebno su dirljivi fotografija i taktilni otisak ultrazvuka bebe, iza kojih stoji još dirljivija priča. Bill Smith je ultrazvučni tehničar koji je uradio ovaj snimak, načinjen korišćenjem sistema Canon Medical Aplio i700.
Potiče sa procene trećeg trimestra trudnoće majke, Karen. Njena beba je zabeležena neverovatno jasno u 29. nedelji i trećem danu trudnoće.
„Ovaj 3D snimak, odštampan u reljefu, posebno je dragocen Karen i meni, jer je ona registrovano slepa. Mogućnost da se ova slika pretvori u oblik koji može da dodirne i oseti pomaže joj da doživi nešto što ranije nije mogla. Za razliku od većine mojih pacijentkinja, Karen ne može da vidi lice svog deteta, položaj u kojem leži niti obrise njegovih crta. Ali u ovom slučaju, ona može da koristi svoje prste da prizove sliku svoje ćerke u svom umu“, govori nam Bill Smith.
Na vođenjoj turi sa Anđelom Petrović, sami smo razbili brojne stereotipe o slepim i slabovidim osobama. Barem na trenutak, podelili smo njihovo iskustvo doživljavanja sveta. Narodni muzej, kako nam je rekla, nastoji da u budućnosti pruži što više inkluzivnih sadržaja.
„Što se tiče izložbi koje imaju taktilne modele komuniciranja sa publikom, istorijat nije dugačak. Prva takva izložba je održana u Narodnom muzeju 1991. godine, nakon čega se teži kad tome da muzej postane inkluzivniji i pristupačniji, ne samo u arhitektonskom kontekstu, već u komunikacijskom. Na kraju dana, esencijalna definicija muzeja jeste da su otvoreni za sve“, kaže Anđela.
Kao svetle primere pristupačnih kulturnih mesta navela je Narodni muzej u Kikindi, Zavičajni muzej u Knjaževcu i Muzej afričke umetnosti, koji imaju delove stalne postavke pristupačne osobama sa invaliditetom.
Takođe, u Narodnom muzeju Srbije postoji taktilni model slike „Guslar“ Riste Vukanovića.
Najzad, fotografija Ivane Todorović, koja je „lokalni“ dodatak ovoj izložbi, na kraju ture nam je ostavila najsnažniji utisak – pa bismo njene reči iskoristili i kao poziv da posetite „Nevidljivi svet“, do 31. avgusta.
Dok grad odjekuje užurbanim koracima, ulice i institucije često ostaju neme za one koji ne vide. Infrastruktura gotovo da uopšte nije prilagođena njihovim potrebama. Pogledi su okrenuti na drugu stranu. Shvatila sam da smo kao društvo mi ti koji smo zapravo slepi.
Nemanja nosi muziku u sebi, a mi bi trebalo da nosimo odgovornost i inicijativu da onima poput njega budemo oslonac i podrška. Za mene, kao umetnicu i kao osobu, ovo je bilo snažno iskustvo. Fotografisati nekoga ko nikada nije video svet, a ipak ga oseća celim bićem.
Ovde su se dotakli moj vizuelni i Nemanjin auditivni svet – na tom spoju je ono što ova fotografija traži, a to je susret. Traži da se oslobodimo predrasuda, da prestanemo da gledamo i počnemo da osećamo, jer prava bliskost ne počiva u očima, već u spremnosti da doživimo drugog dodirom, srcem, pažnjom.
Ovo je moj poziv na buđenje.
Ivana Todorović
Fotografije: Zoran Mirčetić/Canon