Filmovi i knjige koji istražuju teme totalitarizma i kontrole društva

Kada god govorimo o totalitarnim sistemima, mnogi pomisle na istoriju. Diktature, ratove, obračune sa neistomišljenicima. Ali, ono što čini totalitarizam fascinantnom i nezaobilaznom temom umetnosti jeste činjenica da on nikada ne ostaje samo istorijska fusnota. Uvek se vraća kao upozorenje. Kao ogledalo koje se nameće savremenom društvu, u trenutku kada nadzor postaje nevidljiv, propaganda sofisticirana, a kontrola prelazi iz represije u zabavu ili strah od izolacije. Zbog toga su knjige i filmovi koji se bave totalitarizmom uvek aktuelni čak i kada nose datum stariji od naših roditelja.

Donosimo listu na kojoj su filmovi i knjige koji na različite načine predstavljaju autoritarne sisteme: kroz istoriju, satiru, distopiju ili psihološku studiju. Od jugoslovenskog filma, do Orvela, Atvud i savremene kinematografije zajedničko im je jedno: pokazati koliko je lako izgubiti slobodu, a da toga nismo svesni.

Poseban tretman (1980) Goran Paskaljević

Jedan od najvažnijih domaćih filmova o sistemu koji pokušava da „ispravi“ ponašanje pojedinaca. Iza priče o alkoholičarima zapravo stoji mnogo mračnija slika, društvo koje odlučuje ko je problem, ko je poželjan, a ko mora biti prevaspitan. Paskaljević je nežno, ali brutalno precizno pokazao mehanizme manipulacije i ponižavanja, a čitava priča ostaje poražavajuće savremena.

Balkanski špijun (1984), Dušan Kovačević i Božidar Nikolić

Savršena filmska studija čoveka koga je sistem oblikovao. Ilija Čvorović je metafora za režim koji živi u glavama ljudi: paranoja, proračun, strah, neprijatelj koji se uvek krije negde u komšiluku. Kovačević je komedijom pogodio ono najstrašnije kako autoritarni sistem funkcioniše i onda kada ga više niko formalno ne vodi.

Variola vera (1982), Goran Marković

Filmovi o epidemiji koji je daleko više od priče iz polja medicine. Kroz karantin, kontrolu i paniku, Marković je snimio film o psihologiji mase, državi koja sakriva informacije i društvu koje, kada strah zavlada, odustaje od svake ljudskosti.

„1984“ (1984), Michael Radford

Filmska verzija Orvelovog remek-dela i jedna od najautentičnijih ekranizacija totalitarnog sveta. Veliki Brat je svuda: na ekranima, u jeziku, u mislima. Iako star nekoliko decenija, film je zapanjujuće aktuelan, naročito u epohi nadzora, masovne analitike i digitalnih tragova.

„V for Vendetta“ (2005)

Politička distopija o medijskoj manipulaciji, cenzuri, nadzoru i pobuni. U eri polarizacije i propagande, ovaj film je postao simbol građanskog otpora i podsećanja da je svaka sloboda izbor, a ne poklon.

Borislav Pekić „Kako upokojiti vampira“

Jedno od najvažnijih domaćih književnih dela o totalitarizmu. Kroz ispovest ratnog zločinca, Pekić iznutra razlaže kako ideologija guta čoveka i kako se zlo racionalizuje. Nije roman o monstrumu, već o tome kako se ljudi pretvaraju u instrument nasilja.

Danilo Kiš „Grobnica za Borisa Davidoviča“

Sedam priča o sistemu u kojem je krivica unapred određena, a suđenje samo predstava. Kiš secira staljinizam kroz hladan, dokumentarni, ali zastrašujuće poetičan ton. To je knjiga o tome šta totalitarizam radi pojedincu, ne samo telu, već i identitetu.

Aldous Huxley – „Vrli novi svet“

Najopasniji sistem nije onaj koji zabranjuje, već onaj koji zaslađuje. Haksli nudi alternativni model totalitarizma: društvo u kojem ljudi ne traže slobodu, jer misle da im je dobro. Zabava kao oružje možda najmodernija vizija kontrole.

Margaret Atwood „Sluškinjina priča“

Teokratska država koja kontroliše žensko telo i reprodukciju. Distopija toliko zastrašujuća jer zvuči moguća. Atvud je napisala roman koji je istovremeno politički, feministički i psihološki precizan.

Hannah Arendt „Izvori totalitarizma“

Najdublje teorijsko delo na ovu temu. Arendt objašnjava kako se stvaraju diktature, zašto mase pristaju, kako se proizvodi neprijatelj i zašto se istorija ponavlja.

Zašto nas i dalje opsedaju?

Zato što se totalitarizam ne vraća u uniformama i tenkovima. Danas dolazi u online kontroli, lakoj zabavi, algoritmima, senzacionalizmu, jezičkoj manipulaciji i kontroli narativa. Danas ne brišu istoriju menjaju je.
Ne zabranjuju misao, guše je bukom.

Upravo zato umetnost stalno iznova postavlja isto pitanje: Ako niko ne primećuje da je sloboda nestala, da li je uopšte nestala?

Od Pekića do Orvela i od „Balkanskog špijuna“ do „Života drugih“, ova dela nisu samo kulturni klasici, već testovi budnosti. Podsećanje da se sloboda nikada ne gubi iznenada, već polako prvo iz jezika, zatim iz navika, pa tek onda iz života.

Foto: IMDb, Promo