Endru Vajet se afirmisao kao majstor realizma u periodu uspona apstraktne umetnosti tokom 1940-ih, ostajući veran svojim preciznim prikazima ruralne Amerike više od šezdeset godina.
Njegovi motivi bili su neposredna okolina njegovog skromnog života – porodica, prijatelji i, iznad svega, pejzaži njegovog rodnog mesta Čads Ford u Pensilvaniji i letnje odmaralište u Kašingu, u Mejnu.
Saznajte nešto više o jednom od najvećih američkih umetnika.
Endru Vajet: Umetnik ruralne Amerike
Tokom 1940-ih, pionirski razvoj američke umetnosti nije svuda naišao na dobrodošlicu. Uspon apstraktnih ekspresionista, sa njihovim odbacivanjem vrednosti i ideala srednje klase, izazvao je zabrinutost kod konzervativnih Amerikanaca.
Rasprave o umetnosti počele su da se šire van okvira slikarstva, odražavajući društvene podele po klasama, geografskim regionima i obrazovanju. Dok su kritičari veličali revolucionare poput Džeksona Poloka i Viljema de Kuninga, američka javnost se zaljubila u realističnog slikara po imenu Endrju Vajet.
Vajet je rođen u velikoj porodici u Pensilvaniji; njegov otac je bio ilustrator koji je mladog sina učio crtanje. Vajet je bio toliko talentovan da je već sa 19 godina imao svoju prvu izložbu u Filadelfiji. Njegova reputacija je nastavila da raste, a sa 26 godina bio je uključen u izložbu MOMA, Americans 1943: Realists and Magic Realists.
Vajetov stil bio je tradicionalan: inspiraciju je crpeo iz dela Vinslova Homera i viktorijanskog perioda narativnog slikarstva.
Prikazivao je Ameriku lovaca, poljoprivrednika i seoskog stanovništva. Njegova umetnost je stvarala snažnu evocirajuću viziju, oslikavajući suštinu starih vrednosti – usamljeni život radnika, borbu sa prirodom i volju za preživljavanjem.
Prigušene, turobne i tihe, slike koje je stvarao Endru Vajet prikazuju seoski život sa jasnoćom koja deluje neočekivano stvarno. Njegov realististički stil, koji se često pogrešno tumači kao fotografska preciznost, tera posmatrača da uspori i u potpunosti upije prizor.
Neka dela odišu blagom emocijom, dok druga jednostavno ostaju u sećanju. Umesto da samo zabeleži sličnost, Vajet je nastojao da probudi osećanja – često osećaj samoće, nostalgije ili tihe napetosti.
Vajet se smatra jednim od najpoznatijih slikara modernog doba, a njegova reputacija traje i nakon njegove smrti 2009. godine. Dok bi neki njegovo delo opisali kao melanholično, zbog zemljanih tonova i povremeno sumornih scena, on je radije smatrao da je ono promišljeno.
Bio je čovek koji je voleo samoću i nije imao formalno umetničko obrazovanje, a ipak je uspeo da dostigne zvezdani status u 20. veku.
Vajet nikada nije uzimao zdravo za gotovo svakodnevno i obične stvari. U tim ljudima i događajima pronalazio je bogat svet inspiracije za svoju umetnost.
Naslikano 1948. godine, Christina’s World ostaje jedno od najvažnijih dela Endrjua Vajeta. Prikazuje mladu ženu kako puzi kroz travu, okruženu sivilom pejzaža Mejna, dok se polako kreće ka sivoj štali u daljini. Postala je najprepoznatljivijih američkih slika 20. veka.
Kristina Olson, koja je imala neurološki poremećaj koji je uticao na njenu pokretljivost, bila je Vajetova model i muza godinama. Delo se može videti u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.
Fotografije: instagram daily_andrewwyeth