Bottega Veneta, brend koji se smatra ključnim za konglomerat Kering, pod kreativnim vođstvom Matjea Blazija i menadžerskim rukovođenjem Bartolomea Rongonea postigao fantastične rezultate u poslednjim godinama.
Međutim, nakon odlaska dizajnera u Chanel i dolaska Luis Troter krajem 2024. godine, modna kuća je prošla kroz naizgled mirnu godinu uprkos krizi luksuza i svim problemima koji su usledili – od povećanja cena do posledičnog nepoverenja potrošača.
Međutim, 2026. godine, Bottega Veneta će takođe morati da se oprosti od Rongonea nakon punih šest godina saradnje, jer prelazi u Moncler. Ali šta će im ovaj preokret doneti?
Postavljen na čelo kuće Bottega Veneta 2019. godine, Rongone je prvi put doveo brend u centar pažnje zajedno sa kreativnim direktorom Danielom Li, koji je ostao u ateljeu do 2021. godine, a zatim u saradnji sa Matjeom Blazijem.
Za šest godina, rad Rongonea i dvojice dizajnera transformisao je brend iz nišnog u mainstream kroz alternativni pristup, fokusiran na komunikaciju koja je potpuno izostala na društvenim mrežama, ali je bila potpuno prisutna na zanatskom i umetničkom planu, piše nss magazine.
Brend je postao standard „tihog luksuza“, stavljajući u centar pažnje širom sveta Intrecciato, metodu tkanja kože koju je modna kuća razvila tokom 1970-ih.
Brend sa nesvakidašnjom strategijom komunikacije
Finansijski rast brenda od 2019. do danas je bio stabilan i čvrst, sa ukupnim prihodom koji je porastao sa 1,12 na 1,7 milijardi evra u pet godina. Tokom 2025. godine, jedne od najkompleksnijih za luksuzne brendove, Bottega Veneta je uspela da održi stabilnu prodaju, beležeći povećanje prihoda od 3% do kraja godine.
Bartolomeo Rongone će se povući sa čela brenda poslednjeg dana marta, pre nego što pređe u Moncler. Još uvek nije objavljeno ko će zauzeti njegovo mesto, ali dolazak nove osobe na čelo marketinga i lomunikacija nagoveštava potpuno novu budućnost za kuću.
U poslednjim godinama, snaga brenda je bila u njenoj komunikaciji. Čak i angažovanje ambasadora Džejkoba Elordija je delovalo organski, pošto je glumac nosio Bottega Veneta torbe prilikom brojnih pojavljivanja u javnosti.
Umesto da se fokusira na brze društvene medijske trikove, Bottega Veneta je uvek preferirala da predstavi svoje proizvode i čeka da industrija (influenseri, mediji) urade ostatak marketinga.
I upravo je prvi korak koji je italijanski brend preduzeo da dosegne svoju publiku, a da ne deluje kao da ih proganja, bio uključivanje poznatih ličnosti u kampanje, ali još važnije, u sam imidž brenda uopšte.
Najvažnije od svega, Bottega Veneta je ponudila kvalitet. Kvalitet ne samo u odevnim komadima i aksesoarima, već i kampanjama, idejama i načinu na koji brend uvek uspešno spaja modu, umetnost i popularnu kulturu.
Iako se često oslanja na poznata lica slavnih u svojim kampanjama, ona nisu presudna za uspeh oglašavanja, koje uvek prikazuje proizvod visokog kvaliteta, detaljan i dobro promišljen.
Zanimljivo je primetiti da, čak i kada Bottega Veneta ne objavljuje direktno na društvenim mrežama, upravo klik korisnika najviše doprinosi rastu popularnosti. Bilo kroz objave ambasadora, paparaco fotografije koje se dele, modne edite na TikToku, viralne detalje ili goste na revijama koji suptilno pomažu promociji, Bottega Veneta uvek uspeva da se probije u u naš algoritam.
Kroz ovo dobrovoljno „isključenje“ s društvenih mreža, brend pokazuje svojim klijentima, zajednici i kolegama da malo domišljatosti često može dati bolje rezultate od kontrolisane, dobro promišljene objave na Instagramu. Takođe pokazuje da, uprkos svemu, ostaje u toku sa trendovima i novim dešavanjima kako u popularnoj, tako i u alternativnog kulturi.
Naglašavajući zanatsko umeće i saradnje s istaknutim umetnicima i dizajnerima poput Gaetana Peskea ili zabavnih Zanotta Sacco stolica u obliku životinja, Bottega Veneta je pokazala da je ponekad najbolja reklama jednostavno znati kako dobro obaviti svoj posao.
Naslovna fotografija: Rick Gold / Capital pictures / Profimedia