Bliži nam se dodela Oskara: Istražujemo, koliko se može verovati kladionicama?

Bliži nam se dodela Academy Awards ili lajički rečeno dodela Oskara i kao i svake godine, paralelno sa kampanjama, intervjuima i analizama, odvija se još jedno takmičenje: ono u kladionicama. Kvote se menjaju iz sata u sat, favoriti se smenjuju, a internet već ima „sigurne“ pobednike. Međutim, šta kada kladionice pokažu jedno, a mi na dodeli dobijemo sasvim drugog pobednika?

Kako zapravo nastaju kvote

Kladionice nisu filmski kritičari, ali su ne tako kompleksni matematički sistemi. One kombinuju istorijske podatke, rezultate prethodnih nagrada (BAFTA, SAG, Golden Globes), medijski sentiment i količinu novca koja se ulaže na određene filmske kandidate.

Drugim rečima, kvote su zbir kolektivne intuicije + tržišne logike.

Ako glumica dominira sezonom nagrada i uz to dobija snažan medijski narativ, kvota pada. Ako se pojavi konkurent sa momentumom u poslednjem trenutku, sistem reaguje.

I u većini slučajeva? Kladionice pogode. Ali, tu priča tek počinje.

Oscari nisu matematika oni su politika i reputacija

Academy of Motion Picture Arts and Sciences ima više od 10.000 članova. To su ljudi iz industrije, producenti, glumci, reditelji, scenografi. Oni ne glasaju kao što tržište. Oni glasaju kao profesionalna zajednica sa sopstvenim interesima, generacijskim razlikama i estetikom.

Tu nastaje diskrepanca. Jer, kladionice mere trend. Akademija ponekad nagrađuje poruku.

Setimo se situacija kada favorit izgubi jer je „već nagrađen negde drugde“, ili kada Akademija odluči da ispravi istorijsku nepravdu. Postoji i fenomen tzv. „career Oscar“, nagrada koja dolazi kao priznanje za dugogodišnji rad, a ne nužno za konkretan film… Desilo se recimo Leonardu DiCapriju, dobio je Oskara za The Revenant, ali je široko tumačeno da je to priznanje i za propuštene nagrade za Titanik, Avijatičara, Vuka sa Vol Strita. Al Paćino, takođe je dobio Oskara za Scent of a Woman, iako mnogi smatraju da su njegove uloge iz ranijih decenija (npr. Kum, Serpico) bile jače.

Ako pogledamo poslednjih desetak godina, jasno je da sezona nagrada funkcioniše kao politička kampanja. Dakle gleda se strategija distribucije, tempirani intervjui, govori i kontrolisani viralni momenti.

Ako pogledamo istoriju Academy Awards, ima nekoliko upečatljivih trenutaka kada su kladionice ozbiljno pogrešile. Recimo, 2006. godine gotovo svi su očekivali da će Brokeback Mountain odneti Oskara za najbolji film, ali je nagrada iznenađujuće pripala ostvarenju Crash, što je i danas jedna od najkontroverznijih odluka Akademije.

Sličan šok dogodio se 1999. kada je ratni spektakl Saving Private Ryan važio za sigurnog pobednika, da bi trijumfovao romantični Shakespeare in Love, uz snažnu studijsku kampanju u pozadini. Godine 2019. kladionice su favorizovale ratnu dramu 1917, ali je istoriju ispisao južnokorejski Parasite, prvi film na stranom jeziku koji je osvojio glavnu nagradu.

Veliki preokret dogodio se i 2021, kada su gotovo svi očekivali posthumni Oskar za Chadwick Boseman, dok je statua ipak završila u rukama Anthony Hopkins, uprkos drugačijim prognozama. I 2015. godine mnogi su verovali da će eksperimentalni projekat Boyhood trijumfovati, ali je Akademija nagradila formalno smeliji Birdman.

Kada se poklopi snažna priča (povratak velikog autora, film o društveno relevantnoj temi, glumac koji je „dugo čekao“) kvote se ubrzano pomeraju. Ali, ponekad Akademija reaguje kontra očekivanja, želeći da pokaže nezavisnost. I tada nastaje šok. Pobednik kog svi žele, jednom reču, izvisi za nagradu.

Koliko su kladionice zapravo tačne?

Statistički gledano, u glavnim kategorijama (Oskar za najbolji film, režiju, glavne glumačke nagrade) kvote su tačne u 70–80% slučajeva.

Međutim u sporednim kategorijama greške su češće kod međunarodnog filma i dokumentarca ume da dođe do iznenađenja u godinama sa jakom konkurencijom, malom razlikom između prvog i drugog favorita, itd. Dakle, pouzdane, ali ne nepogrešive.

Psihologija mase i „self-fulfilling prophecy“

Postoji još jedan zanimljiv fenomen: kada kvote postanu dominantan narativ, one utiču i na percepciju publike. Ako stalno slušamo da je neki film „siguran pobednik“, počinjemo da ga posmatramo kao takvog. Mediji ga analiziraju ozbiljnije, intervjui postaju učestaliji, kampanja dobija dodatni zamah. Ali, treba uzeti u obzir da Akademija baš tada voli da iznenadi zato što ne želi da deluje predvidivo.

Kladionice su odličan kompas. Ali, ni Oskari nisu berza. Oni su spektakl, simbol, poruka o tome kakvu umetnost Hollywood želi da slavi u datom trenutku. Zato je odgovor negde između, možemo im verovati, ali sa dozom opreza. Na kraju krajeva prava draž večeri dodele Oskara leži upravo u onom trenutku pre nego što se otvori koverta. A mi, koliko god analizirali, ipak želimo to malo neizvesnosti.

Foto: Profimedia