Ko je rediteljka iza jednog od najboljih horor filmova ikada
Jedna od najboljih književnih adaptacija svih vremena.
Kakav je položaj rediteljki u filmskoj industriji, možda najbolje oslikava činjenica da je tek devet žena bilo nominovano za Najbolju režiju u 97 godina koliko se održava dodela Oskara. Uprkos tome što s godinama dolazi do postepenog progresa, film ostaje umetničko polje u kom na ključnim pozicijama dominiraju muškarci.
Prema podacima horor filmova snimljenih između 1988. i 2017. godine, tek 9.9% su režirale žene. Rediteljke jesu u manjini u ovom žanru, ali to ne znači da nema vrhunskih horor ostvarenja koje su snimile. Prošle godine, kultna horor komedija American Psycho je poslavila 25 rođendan, a režirala ju je i za veliki ekran adaptirala kanadska rediteljka Meri Haron.
Kako je uspela da stvori tako nezaboravan horor film?
American Psycho: Rediteljka iza kultnog horora
Bret Iston Elis je napisao kontroverzni roman 1991. godine, ali upravo je Meri Haron svojom filmskom adaptacijom iz 2000. lansirala Patrika Bejtmana u istoriju pop kulture i horor žanra.
Nakon priznanja sa filmskih festivala poput Kana i Sandensa za film I Shot Andy Warhol iz 1996, koji prikazuje pokušaj atentata radikalne feministkinje Valerije Solanas na čuvenog umetnika, Haron je bila odlučna da ekranizuje Elisov roman sa Kristijanom Bejlom u glavnoj ulozi.
Da bi satira ostala oštra, morala je donekle da se udalji od izvornog materijala. Elis u romanu potpuno uranja u psihotičnu psihu Bejtmana, a radnja knjige odvija se gotovo u potpunosti unutar njegovog iskrivljenog uma. Međutim, u verziji Haron i Gvinever Terner, koja je sarađivala s njom na scenariju, postoje kratki prelazi perspektive na dve žene: Kristi (Kara Simor), seksualnu radnicu i žrtvu, i Džin (Kloi Sevinji), Bejtmenovu povučenu sekretaricu.
U filmu su namerno ove žene detaljnije razrađene kako bi se zadržala distanca od Bejtmana – Haron je za Letterboxd objasnila da, ako je priča „previše fokusirana na progonitelja, neizbežno ćete početi da navijate za njega“, kao i da „ko god je glavna osoba u kadru, on postaje vaš fokus i izvor empatije“.
„Želela sam da ili Kristi ili Džin budu glavni fokus, osoba za koju brinete. Većina filma je kroz Bejtmanove oči i počinje i završava se njegovom naracijom, ali u sceni ‘sastanka’ sa Džin perspektiva je podjednako podeljena između njih dvoje – i vi brinete za Džin. To je jedna od stvari na koju mislim da žene posebno mogu da reaguju: biti u stanu nepoznatog muškarca i osećati se zarobljeno“, kaže Haron.
Publika oseća rastući horor kroz Džinine oči kada pronađe Bejtmanovu svesku punu jezivih crteža raskomadanih žena – ubistava iz romana koja su bila previše eksplicitna da bi bila prikazana u filmu. Haron više voli da se nasilje dešava van kadra, jer „nije zanimljivo gledati neprekidno nasilje“.
„Ako pogledate Psiho od Alfreda Hičkoka, toga ima vrlo malo. Postoji ona scena pod tušem koja je izuzetno zastrašujuća, ali nije krvava. To je više moj tip nasilja“, rekla je.
Haron potiče iz porodice povezane sa šoubiznisom. Njen otac imao je dugu glumačku karijeru u Kanadi, a očuh joj je bio mađarski izbeglica koji je pisao romane na engleskom jeziku.
Zbog toga može delovati iznenađujuće što je njena prvobitna karijera bila u muzičkom novinarstvu, ali ona kaže da je odrasla u pank sceni – i bila je prilično uspešna u tome. Između ostalog, bila je prva američka novinarka koja je intervjuisala Sex Pistolse.
Haron je imala gotovo četrdeset godina kada je prešla na režiju, a više od četrdeset kada je snimila svoj prvi film, I Shot Andy Warhol. To je ujedno i jedini scenario koji je sama napisala i jedini dugometražni film koji je snimila pre horora American Psycho.
Tokom poslednjih 25 godina, Haron je nastavila da režira, iako možda ne toliko često koliko zaslužuje. Zanimljivo, Bejl ju je 2022. godine pohvalio na crvenom tepihu filma Thor: Love and Thunder, pozivajući svet: „Hajde da gledamo više filmova od Meri Haron, molim vas“, nakon što je American Psycho naveo kao jednu od svojih omiljenih komedija.
Najcenjeniji Haronin nedavni rad bila je mini-serija Alias Grace, adaptacija romana Margaret Atvud iz 2017. godine.
Kultni horor film po kojem će ostati zapamćena je zapravo „dobro“ ostario i relevantniji je nego ikad.
„American Psycho govori o predatorskom društvu, a sada, 25 godina kasnije, društvo je zapravo još gore. Bogati su mnogo bogatiji, siromašni mnogo siromašniji. Nikada ne bih mogla da zamislim da će postojati proslava rasizma i belačke nadmoći, što je u suštini ono što imamo u Beloj kući. Nisam mogla da zamislim da ćemo to doživeti“, primetila je za Letterboxd.
Naslovna fotografija: Am Psycho Productions / Edward R / AFP / Profimedia