Kanski festival ove godine slavi film koji je srušio (rodne) stereotipe
35 godina remek-dela Ridlija Skota.
Na zvaničnom posteru Kanskog festivala, koji se ove godine održava 79. put, prikazane su Džina Dejvis i Suzan Sarandon u ulogama čuvenog naslovnog dvojca iz kultnog ostvarenja Thelma & Louise. Ovaj film premijerno je prikazan upravo na Kroazeti u maju 1991. godine.
Na upečatljivoj crno-beloj fotografiji, njih dve sede u kabrioletu iz ’66. godine, dok se u Telminom zadnjem džepu jasno vidi pištolj.
Kao što se navodi u saopštenju za medije, „ove dve nezaboravne filmske junakinje srušile su brojne rodne stereotipe, kako društvene tako i filmske; one su otelotvorile apsolutnu slobodu i nepokolebljivo prijateljstvo; pokazale su put ka emancipaciji u trenucima kada ona postaje od životnog značaja. Sećanje na njih danas znači slavljenje već pređenog puta, ali bez zanemarivanja svega onoga što tek predstoji“.
U režiji Ridlija Skota, ovaj film studija MGM prati prijateljice Telmu (Dejvis) i Luiz (Sarandon), koje kreću u bekstvo nakon što Luiz ubije muškarca koji je napao Telmu ispred bara. Prvi ženski i feministički road movie u istoriji kinematografije završava se čuvenom scenom u Velikom kanjonu.
Prikazan je van takmičarskog programa u Kanu, postao je bioskopski hit i osvojio šest nominacija za Oskara: za najbolju glavnu glumicu za obe protagonistkinje, dok je Kali Kuri dobila nagradu za najbolji originalni scenario.
U filmu su takođe glumili Harvi Kajtel, Majkl Medsen i Kristofer Mekdonald, uz nezaboravnu ulogu kojom se „probio“ Bred Pit.
Thelma & Louise: Film koji slavi žensku solidarnost
Kada je scenaristkinja Kali Kuri počela da razvija projekat 1988. godine, inspiraciju je pronašla u sopstvenom prijateljstvu sa kantri pevačicom Pem Tilis. Thelma & Louise je, pre svega, istinska oda snazi ženskih veza i prijateljstva, direktno poniranje u vid sestrinstva u kojem bliskost prevazilazi razlike u karakteru i oprečne ličnosti.
Osim što je priča o ženskom prijateljstvu, prikazuje nepravde i nejednakosti sa kojima se žene svakodnevno suočavaju u životu, ali i unutar pravosudnog sistema.
Na neki način, Luiz „izvršava smrtnu kaznu“ nad Harlanom zbog zločina koji je počinio. Međutim, Luiz, kao izvršiteljka, sada biva viđena kao kriminalac, iako je zapravo branila svoju prijateljicu.
Telmina prva ideja nakon incidenta je da odu u policiju, što je za Luiz apsolutno neprihvatljivo, jer ona zna da nemaju nikakve dokaze koji bi inkriminisali Harlana. Takvi problemi oduvek su postojali, a dešavaju se i danas.
Iako prikazuje tešku sudbinu, film je vizuelno zadivljujuć. Različite američke predele za veliko platno je maestralno ovekovečio engleski direktor fotografije Adrijan Bidl. On uspeva da udahne neopisivu auru različitim mestima na koja nailazimo, što dodatno naglašava transformaciju kroz koju dve žene prolaze.
Vidimo mnogo pustih prostranstava koja deluju beskrajno i kao da nikada neće dostići užurbanu civilizaciju, baš kao što su i njih dve krenule na put koji ne vodi nikuda. Kroz rad kamere osećamo težinu tih mesta.
Muzika Hansa Cimera dodaje mističnost ovim predelima i često se čuje u odlučujućim trenucima. Njih dve otkrivaju radost malih stvari dok voze i pevaju uz muziku sa radija. To su razne popularne pesme, poput The Way You Do the Things You Do grupe The Temptations.
Nakon što prođu kroz brojna mesta u Arkanzasu i Novom Meksiku, dvojac stiže do samog vrhunca američkih pejzaža – Velikog kanjona, našavši se u srcu polupustinjskog predela Arizone. To je pejzaž koji ih nadilazi i koji je definitivno veći od života.
Ipak, završetak nije snimljen u Velikom kanjonu, već u državnom parku Ded Hors Point (Dead Horse Point State Park) u Juti, impozantnom i beskrajnom pustinjskom predelu. Takođe vidimo i kultnu Dolinu spomenika, koja se često koristi u vesternima ili road movie žanru. Iako ove dve žene beže spasavajući sopstvene živote i uspevaju da prevaziđu brojne prepreke, njihovo strahopoštovanje je verno preneto kada konačno stignu do ovih prelepih, moćnih prizora.
Film se pojavio u vreme velikih promena u američkom diskursu o feminizmu. Kako se objašnjava u istoriografskom delu Hollywood’s America: Twentieth Century America Through Film, deo negativnih reakcija na ostvarenje verovatno je bio odraz nelagode kritičara usled stvarnih društvenih promena tog doba – prvenstveno načina na koji su žene počele da odbacuju tradicionalne uloge.
Kali Kuri je odbila da proda svoj scenario bilo kome ko je želeo da ga učini komercijalnijim menjajući ključne delove. Prema njenim rečima, jedna od produkcijskih kuća joj je doslovno rekla: „Pa, znate, ne može ona zaista da ubije tipa“, misleći na muškarca koji je napao Telmu.
Džina Dejvis u svojoj knjizi navodi da ju je upravo susret sa Suzan Sarandon na ovom projektu prosvetlio i naučio da postane odlučnija u borbi za sebe. To ju je, naravno, kasnije navelo da prihvati brojne uloge snažnih žena. Takođe je osnovala Institut „Džina Dejvis“ za rodnu ravnopravnost u medijima, gde se neprestano bori za jednakost, kako iza kamera, tako i na ekranu. Ove priče o osnaživanju otelotvoruju pravo nasleđe koje su Telma i Luiz ostavile za sobom.
Uz podršku partnera Cockta, IZIPIZI, Plazma Rolsi i MCF Megacom Film Srbija, BURO. Srbija i ove godine donosi ekskluzivne priče sa 79. Filmskog festivala u Kanu.
Naslovna fotografija: Festival de Cannes