Zašto ,,verujemo“ vilama? 6 najčitanijih dela o magičnim bićima

Vilinski svetovi već decenijama predstavljaju jedan od najomiljenijih motiva u fantastici. Od klasičnih bajki do modernih fenomena koji dominiraju društvenim mrežama, vile su u književnosti pretrpele razne transformacije. Pred vama je lista šest najčitanijih i kritički najpriznatijih dela koja se bave ovom tematikom, a koja su osvojila milione čitalaca širom sveta.

Svakog 24. juna širom sveta obeležava se Međunarodni dan vila, praznik posvećen magiji, mašti i bogatom folklornom nasleđu. Ovaj datum se slavi kako bi se odala počast mitskim bićima iz narodnih predanja, ali i da bi se istakla važnost očuvanja prirode, jer vile u većini tradicija predstavljaju upravo njene zaštitnice.

Na našim i regionalnim prostorima, verovanje u vile ima veoma duboke korene. U slovenačkoj mitologiji i narodnim predanjima čuvene su takozvane „bele žene” (žalik žene) – dobre planinske vile koje borave u Julijskim Alpima, pomažu dobrim ljudima i čuvaju mitskog belog jarca Zlatoroga.

Sa druge strane, u srpskim narodnim bajkama, vile su fascinantna stvorenja sa snažnom simbolikom, a predivan primer je bajka „Mala vila”, u kojoj majušna noćna vila raste nošena snagom prinčeve ljubavi, ali nestaje kada to poverenje biva iznevereno.

Zbog te sposobnosti da istovremeno inspirišu na dobra dela, ali i zastraše svojom moći, vilinski svetovi nastaju kako u mašti, tako i u mnogim knjigama i filmovima!

1. „Dvor trnja i ruža” (A Court of Thorns and Roses) – Sara Dž. Mas

Ovaj roman je apsolutni fenomen i jedan od najistaknutijih predstavnika takozvanog ‘romantasy’ (romansa i fantastika) žanra. Prva knjiga u serijalu beleži neverovatnih 4,45 miliona ocena na platformi Goodreads, sa visokom prosečnom ocenom od 4.15.

Priča funkcioniše kao mračna, vilinska verzija priče o Lepotici i Zveri. Prati devetnaestogodišnju lovkinju Fejru koja ubija vuka u šumi, ne sluteći da je to zapravo prerušeni besmrtni vilinski plemić. Zbog toga biva odvedena u opasnu magičnu zemlju Pritijan, gde je čeka svet ispunjen drevnim kletvama i fatalnim strastima.

2. „Oholi princ” (The Cruel Prince) – Holi Blek

Holi Blek u književnim krugovima često nazivaju ,,Kraljicom vila”. Njen najpoznatiji roman, ,,Oholi princ”, ima više od 1,8 miliona ocena i prosek od 4.00 na sajtu Goodreads. Priča prati Džud, smrtnu devojku čije roditelje ubija vilinski ratnik, nakon čega ona odrasta na surovom i prevrtljivom Vrhovnom dvoru vila.

Vile u ovom romanu su tradicionalno prelepe, ali i beskrajno okrutne, a okosnicu priče čini Džudin kompleksan i napet odnos sa arogantnim vilinskim princom Kardanom.

3. „Džonatan Strejndž i gospodin Norel” (Jonathan Strange & Mr Norrell) – Suzana Klark

Ovo delo je pravo remek-delo istorijske fantastike i roman koji je Nil Gejmen opisao kao najbolji engleski fantastični roman u poslednjih sedamdeset godina. Smešten u Englesku 1806. godine, tokom ratova sa Napoleonom, roman prati dvojicu mađioničara koji pokušavaju da vrate davno zaboravljenu praktičnu magiju.

Jedan od ključnih i najstrašnijih likova je zlobni vilenjak poznat kao ‘gospodin s kosom poput čičkovog paperja’, koji otima ljude i primorava ih na večni ples u svom mračnom carstvu. Knjiga ima preko 260.000 ocena i prosek od 3.88.

4. „Enciklopedija vila Emili Vajld” (Emily Wilde’s Encyclopaedia of Faeries) – Heder Foset

Kao jedan od najpopularnijih naslova ‘cozy’ (udobne) fantastike, ovaj roman iz 2023. godine prikupio je skoro 230.000 ocena sa odličnim prosekom od 3.95. Pisan u formi akademskog dnevnika, roman prati genijalnu, ali asocijalnu profesorku sa Kembridža, Emili Vajld.

Ona putuje u zavejano selo na severu kako bi na terenu proučavala skriven vilinski narod i napisala prvu svetsku enciklopediju o njima. Njen mir remeti dolazak njenog šarmantnog akademskog rivala Vendela Bamblbija, koji krije sopstvenu magičnu tajnu.

5. „Artemis Faul” (Artemis Fowl) – Oin Kolfer

Oin Kolfer je potpuno redefinisao vile za mlađu čitalačku publiku, stvorivši serijal koji je sam opisao kao ,,Umri muški sa vilama”. Njegove vile žive duboko pod zemljom i predstavljaju neverovatno naprednu, vojno i tehnološki superiornu civilizaciju.

Radnja počinje kada dvanaestogodišnji genije i kriminalac Artemis Faul kidnapuje vilinsku kapetanicu Holi Šort kako bi iznudio bogatstvo. Prva knjiga ovog hit serijala može se pohvaliti sa blizu 565.000 ocena i prosekom 3.86 na platformi Goodreads.

6. „Utočište za bajke” (Fablehaven) – Brendon Mal

Ova izuzetna omladinska fantazija broji preko 180.000 ocena sa impresivnim prosekom od 4.14. Priča prati brata i sestru, Kendru i Seta, koji dolaze u posetu baki i deki, da bi ubrzo otkrili da je njihov deka zapravo čuvar tajnog prirodnog rezervata za mitska bića.

U tom utočištu žive bezopasne vile, najade i satiri, ali i opasni entiteti poput trolova i demona koje pod kontrolom drže isključivo drevni zakoni i ugovori.

Zašto, dakle, i dalje verujemo u vile?

Zato što nam one nude prozor u svet u kom vladaju čuda, stara magija i pravila koja nadilaze puko ljudsko shvatanje. Baš kao što književnost neprestano redefiniše ova bića, važno je napomenuti da kroz istoriju umetnosti postoje i razne, vizuelno neverovatne slike o vilama.

Od svih maestralnih prikaza, mi smo izdvojili dve čuvene: fascinantno i prepuno detalja delo The Fairy Feller’s Master-Stroke by Richard Dadd (slika sa početka teksta), kao i raskošnu scenu iz Šekspirovog sveta The Quarrel of Oberon and Titania by Joseph Noel Paton (naslovna fotografija).