Poseta biblioteci može da bude iznenađujuće dobar izbor na odmoru

Dok jedni kofer ne mogu da zamisle bez barem dve knjige, drugi na samu pomisao na čitanje tokom odmora prevrću očima. Čak i kada se knjiga ponese s najboljom namerom, realnost nas brzo demantuje – retko ko miruje dovoljno dugo da se udubi u priču dok čitav grad čeka da bude istražen!

Međutim, poseta biblioteci na putovanju nema mnogo veze sa samim čitanjem, već sa razumevanjem duha i identiteta mesta u koje ste došli.

Vekovima građene kao simboli moći, znanja i prosvetiteljstva, one su preživele revolucije, ratove i smene epoha. Upoznavanje njihove prošlosti i anegdota koje kriju često otkriva mentalitet jednog naroda neposrednije i intimnije od bilo kog klasičnog muzeja.

Zato vredi uvesti novo pravilo: na svakoj sledećoj destinaciji odmah proverite gde je gradska biblioteka

Pored toga što predstavljaju neverovatne arhitektonske bisere, od mračnih gotskih svodova i freskama oslikanih baroknih tavanica do smelih, futurističkih vizija, ove lepe ‘kutije’ nude i potpunu tišinu, gde zaista možete na trenutak zastati. Savršeno su mesto da usporite ritam nakon celodnevnog pešačenja, sredite utiske i doživite kratkoročni povratak kroz vreme.

Najlepše svetske biblioteke koje vredi posetiti

Teško je zaobići Biblioteku koledža Triniti u Dablinu (Trinity College Library), verovatno najslavniju biblioteku na planeti. Njena čuvena Duga soba (The Long Room), sa policama od tamnog hrasta i masivnim svodovima, pravo je umetničko delo.

Ova prostorija čuva preko 200.000 istorijskih knjiga, uključujući i neprocenjivu Knjigu iz Kelsa (Book of Kells), ali sama monumentalnost prostora je ono što ostavlja najjači utisak. Da ne pominjemo i to da predstavlja savršen predah od vikend-obilaska pabova po Dablinu.

U Velikoj Britaniji nalazi se prelepa Biblioteka Džon Rajlands (John Rylands Library). Ova kasnoviktorijanska zgrada u Mančesteru spolja je građena od crvene opeke, ali unutrašnjost je priča za sebe. Sa visokim lučnim svodovima, lako biste mogli pomisliti da ste zakoračili u gotsku katedralu, a ne u biblioteku.

Retka knjiga iz 17. veka, koja sadrži ranu zbirku Šekspirovih drama i važi za jedno od najuticajnijih dela ikada objavljenih, izložena je na univerzitetu. Knjiga pod nazivom „Komedije, istorijske drame i tragedije g. Vilijama Šekspira“ (Mr. William Shakespeare’s Comedies, Histories, & Tragedies) obuhvata 36 drama slavnog pisca, a objavljena je 1623. godine – sedam godina nakon njegove smrti.

Ovu zbirku, poznatu i kao „Prvi folio“ (The First Folio), priredili su Šekspirovi prijatelji Džon Hemingz i Henri Kondel, a danas se smatra jednom od najznačajnijih knjiga u istoriji štampe.

Nešto južnije, tik pored stanice Sent Pankras u Londonu, nalazi se Britanska biblioteka (The British Library). Ono što ovde fascinira nije samo zbirka od 170 miliona predmeta, već monumentalna arhitektura i sama veličina prostora koja uliva strahopoštovanje.

Sledeća stanica je Biblioteka Vaskonselos (Biblioteca Vasconcelos) u Meksiko Sitiju. Zgrada je tek napunila dvadeset godina, ali unutra imate utisak kao da ste zakoračili dvadeset godina u budućnost. Dizajn je toliko futuristički da postoje nepotvrđene glasine kako je upravo ova zgrada poslužila kao inspiracija za teserakt scenu u filmu Međuzvezdani (Interstellar).

Unutrašnjost podseća na skeletnu konstrukciju ili grudni koš, gde police sa knjigama lebde u vazduhu iznad radnih stolova, dok nad celim prostorom dominira viseća skulptura skeleta kita umetnika Gabrijela Oroska. Zgrada privlači pažnju podjednako svojom arhitekturom kao i knjigama, pa je prostor redovno pun influensera koji traže savršen kadar.

U podnožju Alpa u Austriji nalazi se Biblioteka opatije Admont (Admont Abbey Library), gde prirodno okruženje bledi pred lepotom njenog enterijera. Reč je o baroknom remek-delu sa oslikanim tavanicama koje mogu da stanu na crtu svemu što nudi Vatikan.

Svaki grad nudi parče prošlosti kroz priču o svojoj biblioteci. Teško je izdvojiti baš sve, ali evo još nekoliko adresa širom sveta koje savršeno spajaju istorijski duh, monumentalnu arhitekturu i beskrajne police:

• Žoanina biblioteka (Biblioteca Joanina) u Portugalu čak drži slepe miševe unutar prostora kako bi se prirodnim putem rešila insekata koji uništavaju stare knjige.

• U Napulju, Oratorijanska biblioteka (Biblioteca Statale Oratoriana dei Girolamini) izgleda kao filmska scenografija za stotinu različitih istorijskih drama.

• U Amsterdamu se nalazi impresivna zbirka muzeja Rijksmuseum, sa policama na više nivoa duž visokih zidova.

• Za ljubitelje raskošnih zidnih fresaka tu su Strahovska biblioteka (Strahovská Knihovna) u Pragu i Biblioteka manastira Sent Galen (Stiftsbibliothek St Gallen) u Švajcarskoj.

• Pariz kombinuje drvo, crkvenu kamenu gradnju i metalnu krovnu konstrukciju u zgradi Biblioteke Sent Ženevjev (Bibliothèque Sainte-Geneviève), dok Rio de Žaneiro ima Kraljevski portugalski kabinet za čitanje (Real Gabinete Português de Leitura), bez sumnje najfascinantniju biblioteku u Južnoj Americi.

U najboljim svetskim bibliotekama ne pomažu nam samo knjige da razumemo kulture koje su ih stvorile, to čine i same zgrade. Poseta biblioteci verovatno neće biti primarni razlog zbog kog birate destinaciju za putovanje, ali nikad se ne zna: pola sata opuštanja na takvom mestu lako može postati najupečatljiviji trenutak čitavog odmora.