Ko je umetnik koji je ovog leta transformisao čuveni pariski most
Svetski poznat, ali s aurom misterije.
Povezano
Prošlog meseca, prostrani, pećinski tunel osvanuo je na mostu Pon Nef u Parizu. Instalacija na naduvavanje je delo francuskog uličnog umetnika Žera (JR). Unutrašnje i spoljašnje tekstilne površine instalacije krasio je stenoviti dezen u nijansama bele, crne i sive boje, što joj je dalo robustan, planinski izgled.
Ogromna prostranstva tkanine, osmišljena tako da podsećaju na kamen na kome je Pariz izgrađen, naduvana su preko mosta, kreirajući tako umetničku instalaciju pod nazivom La Caverne (Pećina). Reč je o potpuno suludoj ideji i direktnom omažu čuvenom Kristou i njegovoj supruzi Žan-Klod, koji su pre više od 40 godina „umotali“ most Pon Nef.
Umetnik iza instalacije, Žer, dobio je nadimak „francuski Benksi“ . Među njegovim ranijim instalacijama izdvajaju se vizuelno „nestajanje“ piramide Luvra, postavljanje velikih portreta Izraelaca i Palestinaca koji obavljaju iste poslove jednih naspram drugih duž separatističkog zida, kao i Kikito – džinovska fotografija prohodalog deteta koje viri preko granične ograde između SAD-a i Meksika.
Instalacija La Caverne je otvorena s 10 dana zakašnjenja, nakon što su iznenadni naleti vetra pocepali tkaninu, što je zahtevalo hitne popravke. Opisana je kao „prelazak“ i „odlazak u nepoznato“ koji budi iskonske strahove od mraka i zarobljenosti pod zemljom bez mogućnosti bekstva.
Oštampana tkanina formira stenoviti prolaz sa stubovima i pukotinama napravljenim tako da podsećaju na luteški krečnjak , koji se vadio iz podzemnih basena pariskog regiona i na kome je sam grad podignut. Od istog ovog kamena izgrađeni su Pon Nef, Notre Dame i muzej Luvr.
Podzemni ambijent pojačan je zvukom i mirisom. Tomas Bangalter, polovina dvojca Daft Punk, kreirao je talasajući zvučni efekat vazdušnog tunela; vazduh ima jedva primetan miris vlage, karakterističan za vlažnu zemlju i stene, koji je osmislila stručnjakinja čiji je primarni posao kreiranje parfema.
Umetnik Žere je za The Guardian rekao je da ideja o pećini seže do samih početaka umetnosti, kada su rani ljudi stvarali crteže na stenovitim zidovima.
„Hodate mostom. Tačno znate gde se nalazite, u samom ste centru Pariza. Ali čim prođete ulaz, vi ste na potpuno drugom mestu, i to ne samo na minut, već sve vreme, jer ne vidite svetlost na kraju tunela. Kada uđemo u pećinu, nećemo videti izlaz. Moraćemo da prođemo kroz putovanje do naših izvora, našeg porekla, da bismo tek onda ugledali tračak svetlosti. To bi na neki način trebalo da vas učini nespokojnim“, objasnio je.
Uprkos tome što je otvorena sa 10 dana zakašnjenja, instalacija se zatvorila kao što je i planirano, 28. juna, kada je platnena pećina srušena, a materijal recikliran.
„To je poput cirkusa koji dođe, priredi spektakl i nestane. Ali svako ko je vidi, setiće se nje svaki put kada prođe preko mosta Pon Nef“, dodao je Žere.
Ko je najpoznatiji francuski ulični umetnik?
Od sredine 2000-ih, Žer (JR) – koji se u javnosti nikada ne pojavljuje bez svojih avijatičarskih naočara za sunce i crnog fedora šešira – donosi fotografske projekte velikih razmera u gradove širom sveta.
Njegove kolaborativne instalacije kreću se od trompe l’œil (obmana oka) iluzija do portreta ljudi, sa ciljem podizanja svesti o marginalizovanim i potlačenim grupama.
Žerova karijera počela je u njegovim tinejdžerskim danima, kada je radio kao grafiti crtač i ulični umetnik koji je „tagovao“ zidove sa jednim okom uvek na oprezu od policije. Godine 2010. The Guardian ga je opisao kao „najkul uličnog umetnika od pojave Benksija“.
Njegov rad sabran je u knjizi Can Art Change the World iz 2015. godine, koja je revidirana i ponovo objavljena prošle godine sa predgovorom filmskog reditelja Džordža Lukasa (George Lucas).
Iako više nije potpuno anoniman – znamo da inicijali JR označavaju ime Žan-Rene i da ima 42 godine – on uspeva da zadrži auru misterije uprkos tome što je stekao svetsku slavu.
Žer ništa ne stvara slučajno, on svemu daje političku i društvenu angažovanost ili reaguje na aktuelne probleme. Tako je 2008. godine u Brazilu odao počast ženama koje su bile žrtve nasilja. Da bi to postigao, odlučio je da oslika favelu Morro da Providência u Riju, prekrivši svaki segment ženskim licima, a ovaj poduhvat nazvao je „28 milimetara, žene su heroji“ (28 Millimeters, Women Are Heroes). Nakon realizacije ovog projekta, snimio je i dokumentarni film „Žene su heroji“.
Godine 2005. on je po prvi put, pored umetnika kao što je Benksi, na zidu u Gazi zalepio svoje portrete iz projekta Face 2 Face. Žer se potom vratio tamo i drugi put, 2007. godine, kako bi postavio ogromnu izložbu fotografija koja je bila ilegalna u celom svetu. On je lepio crno-bele portrete na zidove svakog grada koji je posetio. Ukupno je bio prisutan u osam palestinskih i izraelskih gradova.
U dva navrata, 2016. i 2019. godine, Luvr je pozvao Žera da kreira anamorfozu povodom 30. godišnjice muzeja. Radio je na deformaciji slike uz pomoć tima od 400 ljudi. Zajedno su „ogolili“ i otkopali piramidu Luvra, učinivši da ona vizuelno izroni iz samog tla. Bilo je to izvanredno dostignuće koje je ostavilo publiku širom sveta bez daha. Sveukupno je spojeno i zalepljeno više od 2.000 komada papira. Ovo efemerno delo vremenom je propadalo pod koracima prolaznika.
Iako je pasionirani ljubitelj fotografije i ulične umetnosti, Žer takođe gaji veliku strast prema kinematografiji. Autor je brojnih dokumentarnih filmova, kao što su pomenuti Women Are Heroes ili Les Bosquets, ali i ostvarenja koje je uradio zajedno sa Anjes Vardom, u kojem kreće na put kako bi se sreo sa ljudima širom francuskih drumova. Objavljen 2016. godine, film Visages, Villages prati ovo putovanje u čuvenom Žerovom fotografskom kamionu.
Naslovna fotografija: J.E.E / Sipa Press / Profimedia