Ovo su najveća, najmanja, najviša i najstarija biblioteka na svetu
Ginisovi rekorderi među hramovima knjige
Nažalost, kroz police nekih od najstarijih ili najtajanstvenijih biblioteka sveta nikada nećemo moći da provirimo i uživo se divimo njihovoj neprocenjivoj kolekciji. Ipak, dok budete čitali o ovim čudesnim hramovima pisane reči, sigurni smo da ćete poželeti da bar neke od njih odmah stavite na svoju listu budućih putovanja.
Pre nego što misaono zakoračimo među beskrajne police nekih od njih, vratimo se na trenutak u prošlost i samu reč koja ih opisuje. Reč biblioteka stiže nam iz starogrčkog jezika, skovana od dve celine: biblion (knjiga) i theke (kovčeg, ormar ili pregrada). Sama reč biblion nastala je po drevnom feničanskom gradu Biblosu, glavnoj antičkoj luci iz koje su Stari Grci nabavljali dragocene listove papirusa, ispisivali ih i savijali u prve svitke.
Priča o čuvanju ljudskog pamćenja počela je pre više od četiri milenijuma pojavom pisma i prvih arhiva na glinenim pločicama u Mesopotamiji i Egiptu. Prvu sistematski uređenu biblioteku osnovao je asirski kralj Asurbanipal oko 700. godine p.n.e. u Ninivi, sakupivši desetine hiljada tekstova organizovanih po naučnim oblastima.
Nadahnuti idejom o sakupljanju celokupnog svetskog znanja, vladari iz dinastije Ptolemeja podigli su početkom 3. veka p.n.e. čuvenu Aleksandrijsku biblioteku, najveću u antičkom svetu, koja je nakon nekoliko vekova postojanja uništena u požarima i ratnim razaranjima.
Od antičke gline do Ginisove knjige rekorda
Danas se svedočanstva o najneobičnijim ljudskim podvizima beleže u Ginisovoj knjizi rekorda. Sama ideja o stvaranju ove zbirke rođena je u Irskoj, dok se zvanično sedište kompanije danas nalazi u Londonu.
Zanimljiv je paradoks da je i sama Ginisova knjiga rekorda upisana u sopstvene stranice – i to kao jedna od najprodavanijih, ali istovremeno i najčešće kradenih knjiga iz javnih biblioteka širom sveta
U ovom tekstu izdvajamo upravo biblioteke koje su osigurale svoje mesto u Ginisovoj knjizi, uz nezaobilazna moderna čuda poput futurističke biblioteke Binhai u Tjandžinu i spektakularne Pekinške biblioteke sa najvećom dvoranom za čitanje na svetu.
Biblioteke u Ginisovoj knjizi rekorda:
Najveća na svetu: Kongresna biblioteka u Vašingtonu
Zvaničnu titulu najveće biblioteke na svetu nosi američka Kongresna biblioteka u Vašingtonu, čiji se fond procenjuje na više od 173 miliona predmeta raspoređenih na impresivnih 1.350 kilometara polica. Osnovana još 1800. godine, ova institucija funkcioniše i kao „istraživačka ruka” Kongresa, sa timom stručnjaka koji analizira građu na preko 470 svetskih jezika.
Pored 41 miliona knjiga, miliona mapa i rukopisa, unutar njenih zidova čuva se i neprocenjivi originalni primerak Gutenbergove Biblije.
Futurističko čudo: „Oko Binhaija” u Kini
Govoreći o spektakularnim prostorima za knjige, nemoguće je zaobići arhitektonsku atrakciju iz kineskog grada Tjandžina, biblioteku „Oko Binhaija”. Ova zgrada od 33.630 kvadratnih metara dobila je ime po ogromnoj, svetlećoj sferi u samom centru koja unutrašnjosti daje izgled gigantskog oka.
Unutrašnjošću dominiraju talasaste police koje se izvijaju od poda do plafona, uz jednu simpatičnu estetsku obmanu: kako su najviše police čitaocima nedostupne, na njima se nalaze odštampane slikarske korice koje stvaraju iluziju beskrajnog mora knjiga.
Najstarija na svetu: Biblioteka manastira Svete Katarine na Sinaju
Zvanični Ginisov rekord za najstariju biblioteku koja neprekidno radi na svetu drži biblioteka manastira Svete Katarine u Egiptu. Osnovana u 6. veku po naređenju vizantijskog cara Justinijana I, ova jedinstvena riznica podno planine Sinaj opstala je netaknuta vekovima, usred nepristupačne pustinje.
Pored toga što je sam manastir pod zaštitom UNESCO-a, njegova biblioteka čuva drugu najveću kolekciju drevnih rukopisa na svetu (odmah iza Vatikana). Među njima se izdvajaju neprocenjivi Sinajski rukopis (Codex Sinaiticus) i Sirijski Sinajitikus, kao i neprocenjive ranohrišćanske ikone, zbog čega se ova biblioteka smatra jednim od najvažnijih hramova pisane reči u istoriji čovečanstva.
Credit line: Gerard Degeorge / akg-images / Profimedia
Najviša na svetu: Biblioteka hotela JW Marriott u Šangaju
Zvanični Ginisov rekord za najvišu biblioteku na svetu prema visini od nivoa tla ubedljivo drži izvršna biblioteka hotela JW Marriott na Trgu Tomorrow Square u Šangaju. Smeštena na samom vrhu ovog oblakodera, na 60. spratu i vrtoglavoj visini od 230,9 metara, ova jedinstvena oaza otvorena je u novembru 2003. godine.
Iako se prostire na skromnih 57 kvadratnih metara, njenih 103 ormara čuvaju više od 2.000 pažljivo odabranih naslova na kineskom i engleskom jeziku, od klasika svetske književnosti, preko arhitekture i umetnosti, do filozofije i istorije. Biblioteka je otvorena i za javnost, a jedna od najzanimljivijih crtica kaže da bi čitalac, ukoliko odluči da zaobiđe liftove, od hotelskog lobija do ove mirne zbirke iznad oblaka morao da savlada čak 1.435 stepenika.
Najmanje na svetu: Od kanadske kućice do mikroskopske knjige
Kada je reč o tituli najmanje biblioteke na svetu, Ginisova knjiga rekorda nema jednu fiksnu kategoriju, pa svet priznaje nekoliko jedinstvenih šampiona u zvisnosti od toga kako je definišemo:
- Najmanja zgrada javne biblioteke: Ovu titulu nosi biblioteka u ribarskom mestu Kardigan (Ostrvo Princa Edvarda, Kanada). Čitava zgrada ima dimenzije od svega 3,5 x 3,5 metara, ali u nju uspešno staje oko 1.800 knjiga i dve stolice za čitaoce. Doživotna članarina košta simboličnih 5 dolara, a vraćanje knjiga funkcioniše isključivo na reč i poštenje.
- Ulične biblioteke u govornicama: Nakon što su mobilni telefoni izbacili iz upotrebe kultne crvene telefonske govornice u Velikoj Britaniji, stotine njih pretvoreno je u mini-biblioteke. Jedna od najmanjih nalazi se u selu Vestberi sub Mendip, gde meštani u prostoru od samo jednog kvadratnog metra razmenjuju oko 150 knjiga i filmova.
- Mreža mikro-biblioteka: Zvanični Ginisov rekord za najveću mrežu mikro-biblioteka drži pokret „Mala besplatna biblioteka” (Little Free Library). Reč je o drvenim kućicama nalik onima za ptice, kojih danas ima preko 175.000 u više od 120 zemalja sveta, a funkcionišu po jednostavnom principu: „uzmi knjigu, ostavi knjigu”.
Zanimljivost za kraj: Ako vas umesto zgrade zanima sam fizički primerak, zvanični Ginisov rekorder za najmanju štampanu knjigu na svetu jeste japanska knjižica „Cveće četiri godišnja doba”. Njene dimenzije iznose nevjerovatnih 0,74 x 0,75 milimetara, pa se njen tekst i ilustracije mogu čitati jedino pod mikroskopom.
Bilo da se prostiru na hiljadama kvadratnih metara, lebde među oblakom nebodera, čuvaju viševekovne tajne u pustinji ili staju u drvenu kućicu u nečijem dvorištu, biblioteke ostaju najlepši spomenik ljudskoj radoznalosti.
Pri sledećem planiranju putovanja, ne zaboravite da bar jednu od njih stavite na svoju mapu, ili da u svojoj okolini, komšiluku ili gradu napravite malu kućicu – bilblioteku!