Baka kao vodič, uzor i inspiracija – recept zvani „NonnaMaxxing”

Dok sam sedela na tronošcu unutar jedne od starih brvnara u Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu, uhvatila sam sebe kako tonem u maštu. Zamišljala sam to vreme, kako svi zajedno, baka, deka, njihova deca i deca njihove dece, rade na domaćinstvu. Potpuno sam verovala svakoj reči koju je izgovarala moja vodičica, pa sam joj sa znatiželjom postavljala i pitanja.

Nakon što sam došla kući, i dalje sam razmišljala o tome koliko je ta naratorica bila savršena i kako bi trebalo da postoji još takvih kustoskinja. Ona nije bila mlada žena sa završenim fakultetom, već baka iz tog sela, koja je upravo svojim sećanjima na pravi način oživela ovo mesto i njegovu istoriju.

Baka, zvanični vodič muzeja, sedela je sa nama, mirna i nasmejana, preplićući sopstvena sećanja iz detinjstva sa istorijskim činjenicama o životu na Zlatiboru nekada.

U njenom glasu i pokretima bilo je nečeg duboko umirujućeg. Dok nam je objašnjavala kako su se kuće gradile i kako se nekada živelo sporije i skromnije, osetila sam kako mi se ramena opuštaju, a onaj svakodnevni, unutrašnji nemir jednostavno nestaje.

Tada sam pomislila da je to samo moj lični utisak. Međutim, ubrzo sam shvatila da nisam jedina koja čezne za ovakvim trenutkom. Ta potreba da usporimo i pobegnemo od stresa pretvorila se u pravi pokret: mladi širom sveta danas masovno plaćaju za upravo ovakva iskustva, a celokupan fenomen dobio je i svoj naziv – „NonnaMaxxing” ili bakinski turizam.

Mladi su pod stresom, a bake imaju lek

Nije tajna da živimo u vremenu kada smo stalno preplavljeni informacijama. Više od trećine pripadnika generacije Z i milenijalaca navodi da se svakodnevno bori sa stresom. Zato i ne čudi što je na TikToku hešteg #Grandmacore, koji slavi jednostavne aktivnosti poput pletenja, pečenja kolača i sporijeg načina života, prikupio skoro 800 miliona pregleda.

Ovaj trend se sa društvenih mreža brzo preselio na sama putovanja. Nedavni izveštaj poznate platforme GetYourGuide otkrio je neverovatan podatak: čak 76% mladih putnika iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i SAD spremno je da rezerviše aktivnosti inspirisane bakama.

Mladi više ne žele samo selfije ispred poznatih spomenika, oni traže utehu, autentičnost i ljudsku toplinu

Kako izgleda „NonnaMaxxing” u praksi?

Ideja je jednostavna: umesto klasičnih turističkih vodiča, biraju se radionice i ture koje vode starije žene, lokalne bake koje svoje višedecenijsko znanje prenose sa puno strpljenja i ljubavi.

Primera je mnogo i svi zvuče čarobno:

• U Italiji, 32-godišnja modna stilistkinja Britani Dijego (svoje iskustvo podelila je u intervjuu za BBC) iz Los Anđelesa doživela je vrhunac svog putovanja na času pravljenja testenine u domu jedne nonne u podnožju Rima. Iako baka nije govorila engleski, povezale su se kroz osmehe, pripremu hrane i zajednički aperitiv. „To je bio podsetnik da pravo gostoprimstvo ne zahteva uvek reči”, podelila je Britani.
• U Tajlandu, u čuvenoj školi masaže Vatpo u Bangkoku, autorka originalnog teksta Emili-En Eliot učila je tajlandsku masažu od sedamdesetogodišnje Rouz. Kada je na završnom ispitu briznula u plač od stresa, Rouz ju je jednostavno zagrlila. Učiteljice su bile stroge kada je trebalo, ali blage i pune podrške, stvarajući oazu mira usred bučnog Bangkoka.
• U Japanu, generacijska usamljenost rešava se na prelep način. Mladi mogu da „iznajme baku” za obilazak grada. Profesionalna skejterka Bruk Džonson (29) provela je dan sa bakom Misom na pijaci u Tokiju, gde su zajedno jele suši, slikale se u kabinama za fotografisanje i igrale igrice. U gradu Bepuu, u tradicionalnim otvorenim kupatilima (onsenima), tri starije gospođe su odmah prihvatile mladu turistkinju, razbivši njenu početnu neprijatnost toplim rečima i pitanjima o životu.

Ovo nisu jedina mesta. U Parizu možete peći tradicionalne kolače sa francuskim bakama (Mami Danijel i Mami Katrin), u Indiji učiti ajurvedsko kuvanje sa bakom Šjamom, u Australiji slušati priče o autohtonoj hrani od starešine plemena Dejl Tilbruk, dok u Irskoj Kejt Rajt u svojoj kuhinji u Golveju uči mlade kako da mese domaći crni hleb i spremaju tradicionalni gulaš.

Razmena koja leči obe generacije

Psiholozi koji se bavi porodičnom dinamikom, ističu da ova međugeneracijska razmena izuzetno dobro utiče na obe strane.

Jedna od ključnih potreba u starijem dobu jeste generativnost – želja da se stvoreno znanje i iskustvo prenesu na mlađe

Kada bake imaju priliku da podučavaju, razgovaraju i druže se sa mlađim generacijama, to direktno utiče na njihovo bolje raspoloženje, zdravlje, pa čak i na dugovečnost.

S druge strane, nama mlađima matrijarhalna energija pruža osećaj sigurnosti. Te žene nas ne osuđuju, ne požuruju i ne traže od nas da budemo savršeni. One nas uče stvarima koje su same naučile od svojih majki i baka, čuvajući tako tradiciju od zaborava.

Povratak onom što je zaista važno

Sedeći u Sirogojnu i slušajući našu baku-vodiča, nisam znala za sve ove svetske statistike ni za pojam „NonnaMaxxing”. Ali sam osetila tačno ono o čemu govori čitav ovaj pokret.

Putovanja bi trebalo da nas obogate, a ne da nas dodatno umore. Ponekad je najbolji deo putovanja upravo prilika da usporimo, ostavimo telefon po strani i poslušamo životnu priču nekoga ko je na ovom svetu video mnogo više od nas. Bilo da je to u rimskom selu, na tajlandskoj masaži ili u srpskoj brvnari na Zlatiboru – bakin zagrljaj i njeno strpljenje i dalje su najbolji lek protiv svakodnevnog stresa!