Povezano
Posebna čar Sarajevo Film Festivala su projekcije na otvorenom – i upravo smo u BH Telecom Ljetnom kinu Centar imali prilike da pogledamo ostvarenje koje je već osvojilo Zlatnu palmu u Kanu, a predviđa mu se i Oskar: Fjord Kristijana Munđijua.
Fjord je osigurao put ka kvalifikaciji za nominaciju za Oskara u kategoriji za najbolji međunarodni igrani film, i to bez potrebe da ga ijedna zemlja zvanično kandiduje. Distributerska kuća Neon, koja će ga plasirati u bioskope, potvrdila je za Variety da, kako ostvarenje sadrži dijaloge na engleskom, rumunskom, norveškom i švedskom jeziku, zadovoljava pravilo Akademije da više od 50 procenata dijaloga mora biti na jeziku koji nije engleski, uz tačan i čitljiv prevod na engleski titl.
Kvalifikacija je stigla zahvaljujući značajnoj promeni pravila koju je Akademija objavila ranije ove godine. Filmovi više ne moraju biti izabrani od strane zvaničnog komiteta neke zemlje kako bi se takmičili za nagradu. Umesto toga, ostvarenje na neengleskom jeziku može se kvalifikovati osvajanjem glavne nagrade na jednom od šest odobrenih festivala: Zlatnog medveda u Berlinu, nagrade za najbolji film u Busan, Zlatne palme u Kanu, Velike nagrade žirija za svetski film na Sandensu (Sundance), nagrade Platform u Torontu ili Zlatnog lava u Veneciji.
Zašto je ovo ostvarenje očaralo kritičare, žiri Kanskog festivala – ali i u publiku u Sarajevu?
Film o ćorsokacima današnjih socijalnih politika
Glavne uloge tumače Sebastijan Sten i Renate Reinsve kao rumunsko-norveški konzervativni bračni par čiji se život raspada nakon što se presele u progresivno, udaljeno rodno mesto u Norveškoj i dođu pod lupu lokalnih vlasti zbog svoje dece. Priča je inspirisana stvarnim slučajem porodice Bodnariu, čiju su decu nasilno oduzele norveške službe za zaštitu dece.
Gaj Lodž, glavni filmski kritičar magazina Variety, u svojoj recenziji nazvao je Fjord „vrhunskom dramom o sistemskom poretku i individualnom rasulu, koja smirenim okom punim uvažavanja obuhvata prostrane vode i jednobojne planinske pejzaže ovog regiona. Upravo je ljudska priroda – koncentrisana, podrobnije ispitana i ružna usred ovog sjaja – ta koja izaziva svu uzbunu“.
Pitanja koja se prožimaju kroz Fjord tiču se moći i autonomije, sažeta kroz surov, ali realističan primer. Norveški zakon dozvoljava državi da se umeša u privatni život pojedinaca kako bi im pružila bolju podršku. Munđiju gradi čitavu narativnu nit oko socijalnih radnika, advokata i administrativnog osoblja koji „samo rade svoj posao“, ubeđeni da oni, kao ljudi sa strane, znaju bolje od samih roditelja. Upravo u tom gestu – koliko god povod za zabrinutost bio opravdan – leži kontroverzna provokacija ovog ostvarenja.
Fjord funkcioniše kao suptilna kritika i krajnje levice i krajnje desnice, kako dopuštanja previše moći zakonu, tako i nedovoljnog dopuštanja. Ova zamisao postaje još jasnija u trećem činu filma, čija se radnja odvija u sudnici. Tamo, uz sve prednosti napete sudske drame, Munđijuov scenario balansira između dve krajnosti, pozivajući gledaoca da izabere stranu.
Munđiju izuzetno dobro uspeva da izbalansira konzervativnu perspektivu bez pretvaranja porodice Georgiju u čudovišta, dok Sebastijan Sten i Renate Reinsve pružaju dve suptilne uloge zbog kojih se iz časa u čas pitate kome zapravo treba dati naklonost.
Da li su oni dobri ljudi? Da li je sve ovo samo jedan veliki nesporazum? Šta se smatra pravednom kaznom u očima roditelja prema sopstvenoj deci, a šta u očima zakona? Kada je takva procena uopšte opravdana? I na koji bi drugi način roditelji iz neke druge generacije trebalo da se nose sa disciplinovanjem dece u trenutku kada je adolescentski prkos na vrhuncu, dodatno podgrejan društvenim mrežama i promenjenim očekivanjima društva?
Munđiju veruje publici da sama donese sopstvene zaključke dok je otiskuje u tamne, neizvesne vode. Režiser, zajedno sa nama, istražuje sopstvene stavove prema ovim ljudima i pitanjima dok se njihova priča odvija. Niko sa sigurnošću ne zna kuda vodi ova današnja era ekstremizma i polarizacije, ali je krajnje vreme da počnemo da razgovaramo o problemima koje ona pokreće.
Naslovna fotografija: Profimedia