Povezano
U okviru Kinoscope Surreal programa 32. Sarajevo Film Festivala, imali smo priliku da pogledamo ostvarenje Teenage Sex and Death at Camp Miasma, koje spaja slešer žanr sa kempom i komedijom, dok glavne uloge tumače Džilijan Anderson i Hana Ajnbidner.
U okviru Kinoscope Surreal programa u Sarajevu je prikazno šest žanrovskih filmova koji istražuju mračnije i uznemirujuće filmske svetove i hrabro pomeraju granice fantastičnog. Program donosi horore, body horror i queer žanrovska ostvarenja, namenjena publici koja uživa u neobičnim, provokativnim i vizuelno smelim ostvarenjima.
Baš takvo je Teenage Sex and Death at Camp Miasma – ostvarenje koje redefiniše slešer podžanr horora na duhovit i maštovit način.
Film koji nas je zabavio i uplašio
Hana Ajnbinder, zvezda serije Hacks platforme HBO Max, glumi Kris Vilijams, dvadesetdevetogodišnju nezavisnu rediteljku koja piše i režira novi rimejk filma Camp Miasma. Ona se nada da će ubediti Bili Presli, zvezdu originalnog ostvarenja, da ponovi svoju ulogu i u novoj verziji.
Bili živi prilično povučeno na pacifičkom severozapadu, u zabačenoj kolibi na obali jezera, na samom mestu gde je originalni horor sniman. Kris se nalazi u obližnjem bioskopu i gleda scenu iz tog prvog filma kada joj u sali prilazi Bili – koju Džilijan Anderson tumači sa južnjačkim akcentom i fantastičnom aurom glamura starog Holivuda. Odatle se odnos dve žene razvija u neočekivanim, nadrealnim, zabavnim i strašnim pravcima, koji su pre svega nepredvidljivi.
Rediteljka Džejn Šenbrun ima doslednu tematsku nit: fascinirana je medijima koje su mnoge od nas oblikovale u mladosti, pružajući nam možda i osećaj utočišta i pripadnosti kakav spoljni svet nije mogao da ponudi.
Njeno debitantsko ostvarenje iz 2021. godine, We’re All Going to the World’s Fair, bilo je jezivi eksperimentalni horor o tinejdžeru uvučenom u onlajn igru. Zatim je 2024. usledila drama I Saw the TV Glow, o dvoje tinejdžera koji se zbližavaju uz TV seriju.
Teenage Sex and Death at Camp Miasma izuzetno je zabavan kao satira savremene filmske industrije. Šenbrun oštro i pronicljivo cilja opsesiju industrije nastavcima, rimejkovima i pričama o poreklu junaka, kao i preterano korišćenje traume kao horor motiva. Verno svom naslovu, fasciniran je vezama između onoga što nas uzbuđuje i onoga što nas plaši.
Šenbrun takođe ima izuzetno oko za vizuelne efekte. Nekolicina pozadina u Kampu Trivoli namerno deluje poput slikanih kulisa, a film odlikuje dosledno živopisna, gotovo naglašena paleta boja, bilo da je reč o mlazevima crvene krvi ili belom snegu koji pada oko Biline kolibe u šumi.
Meta-kasting Džilijan Anderson, u vrhunskoj formi kao hibrid Norme Desmond i Norme Džin, savršeno je usklađen sa harizmom oštre, nespretne i neodoljive mlade glumice u tumačenju Hane Ajnbinder, uz radostan doprinos uvek odličnog Džeka Hejvena u ulozi neshvaćenog ubice. Izraz „spajanje žanrova“ često se razbacuje u marketingu, ali je teško zamisliti ostvarenje gde taj opis deluje prikladnije – jer prkosi jednostavnoj kategorizaciji.
Ovo jeste romansa, svakako, ali je ujedno i horor o agoniji savijanja sopstvenog bića unutar tradicionalnih binarnih podela roda i seksualnosti, a bez sumnje i komedija koja zbija šalu sa preteranom ozbiljnošću striktne analize horora i idejom da pop-kulturu koja nas je izgradila moramo neprestano da opravdavamo priznavanjem njenih mana.
Za decu koja su odrastala krišom gledajući horore, Teenage Sex and Death at Camp Miasma deluje poput povratka kući. Komedija nikada nije usiljena, dok je ubilački pohod snimljen u jednom kadru uz pesmu A Long December grupe Counting Crows katarzičan trenutak besa, tuge i euforije koji oslikava borbu za sopstveni identitet – borbu zbog koje mnogi od nas uopšte i pronađu bliskost sa hororom.
Naslovna fotografija: Profimedia