A kada Baala duboka tama povuče kao val
Šta je svet još za Baala ? Baal je poput sitog gosta,
Toliko neba ima pod očnim kapkom Baal,
Da i mrtav neba ima upravo dosta.
B.Breht, Baal, prevod : Slobodan Glumac
Dejvid Bouvi, sem što je obeležio ovu planetu kao muzičar, možda je više prekrojio vrednosti onoga što je scenska i performativna umetnost. Na isti način, to je pre njega uradio Bertold Breht.
Dejvid Bouvi je bio Baal. „Baala“ je napisao Bertold Breht kao svoj prvi komad 1918.godine. I „Baal“ je 2. oktobra 2026. godine imao svoju premijeru u Malom pozorištu „Duško Radović“ u adaptaciji Tijane Grumić i režiji gosta iz Slovenije Primoža Ekarta.
Breht je „Baala“ pisao kao jako mlad i buntovan, kao student, zaokupljen upravo onim stvarima koje su u prirodi jako mladog čoveka – granicama, besmislom određenih pravila, buntom kao takvim, autodestrukcijom. Sa dvadeset godina nastaje drama koja će decenijama kasnije imati mnoštvo inscenacija širom sveta.
Komad ostavljam kakav jeste, jer mi nedostaje snage da ga menjam. Priznajem (i upozoravam): komadu nedostaje mudrosti.
Tako piše sam Breht o svom komadu. Ali, zašto je potrebno da buntovnost književnosti uvek pravdamo mladošću? Zar nije ovaj svet dovoljno strašan pa je pobuna potpuno prirodna, svakodnevna stvar?
Polje autodestrukcije, koje Baal tokom komada širi, preti da postane beskonačno. Vesti o muškarcima koji ruiniraju svet stižu nam na dnevnom nivou.
Ali, kako ih odgovarajuće kazniti? Kakav sistem uspostaviti da autodestrukcija koja prelazi u rušenje svega pred sobom prestane da bude muški princip? Kada tačno svet postaje sposoban da shvati da mračni, mistični i manupulativni muškarci nisu kul?
Brehtov „Baal“ u Malom pozorištu „Duško Radović“
Odluka da se „Baal“ postavi u pozorištu za decu i mlade, sa sobom nosi ponovno čitanje bunta i preispitivanje da li su današnji mladi dovoljno buntovni. Postoji li opravdanje za ekstremno ponašanje koje odlazi u zločin zarad višeg cilja? Kakva je kanonizacija tog bunta? Ko ga i na koji način instrumentalizuje?
Da li se granice privatnosti brišu onog trenutka kad pristanemo da naše podatke damo Guglu, Meti ili ih jednostavno i mehanički ukucavamo u telefone bez mnogo razmišljanja? A, ako privatnost nemamo – kako ćemo se zaštiti? I kako u svemu tome pravimo prostor za otpor?
Dejvid Bouvi igra Baala u televizijskog adaptaciji Alana Klarka za BBC 1982. godine. Iste godine izlazi i EP sa pesmama. Tačno deset godina ranije, 1972. Bouvi će pevati:
And all the fat, skinny people
And all the tall, short people
And all the nobody people
And all the somebody people
I never thought I’d need so many people
u svojoj pred-apokaliptičnoj pesmi Five Years. Pokušaće da tematizuje letargiju umesto bunta, a zapravo će formirati, muzički i leksički – nežni otpor. Promišljanje mladosti, nepristajanja, potlačenih i pobunjenih, od Brehta i Bouvija, Bala i svega toga u Beogradu, gradu koji je svoj bunt nosio kao omiljeni bedž.
Bouvi možda nikada nije pevao u Beogradu (1990. godine svirao je u komšijskom Zagrebu) ali je tu dobio svoju izložbu – Belgrade to Bowie – na kojoj smo imali prilike da vidimo kako je jedan od najvećih scenskih umetnika svih vremena bio viđen kroz objektiv Brajana Rašića.
Odbacivanje je duboko upleteno u Brehtovu dramu. Baal odbacuje na sve načine tekovine malograđanskog društva ali i metaforu onoga što čovek naziva uspehom. Odbacuje i sebe. Tone duboko u beznađe.
On se može čitati iz antikapitalističkog ključa, ali se može čitati i kao drama kojoj se Bertold Breht konstantno vraćao. Na sličan način kako se i mi sami, vraćamo na mladost i detinjstvo.
„Baal“ je problematičan jer nije junak sa kojim se možemo identifikovati zato što je prek, zato što je zločinac. U nedavnoj inscenaciji Brecht’s first play na Hong Kong Arts festivalu reditelj kineske interpretacije, zajedno sa autorskim timom odlučio je da radi „Baala“ bez samog glavnog junaka Baala, smatrajući da to nije zaslužio, da ga ukine.
Zato što je ovom svetu dosta nasilnika. U svakom obliku njihovih postojanja.
Premijera „Baala“ u Malom pozorištu „Duško Radović“ je 2. oktobra, dok su reprize predstave zakazane za 4, 18. i 28. oktobar 2026. godine u 20 časova.
Fotografije: Belkisa Abdulović