Upoznajte umetnički par koji je osvojio prestižnu „Marsel Dišan“ nagradu
Ko su Brognon Rollin?
Povezano
Umetnički par Dejvid Brognon i Stefani Rolen, koji nastupa pod imenom Brognon Rollin, osvojio je prestižnu francusku nagradu za savremenu umetnost „Marsel Dišan” za 2026. godinu.
Ovaj dvojac, koji radi na relaciji između Pariza i Luksemburga, odneo je pobedu u konkurenciji još troje finalistkinja i umetnika: Žoela Andrianomearisoe, Lore Eno i Žosefe Nđam. Kao pobednici, osvojili su glavnu novčanu nagradu od 30.000 evra, dok je ostalim finalistima pripalo po 10.000 evra.
Zvanično proglašenje održano je 22. oktobra u Muzeju moderne umetnosti u Parizu. Tamo je postavljena i zajednička izložba radova svih nagrađenih i finalista, koja će trajati sve do početka februara 2027. godine.
Upoznajte bliže umetnost ovog para.
Najznačajniji radovi para Brognon Rollin
Brognon i Rolen su se upoznali u Muzeju moderne umetnosti Mudam u Luksemburgu i započeli saradnju 2006. godine. Umetnička praksa ovog para, koja obuhvata instalacije, performans, skulpturu, video i fotografiju, razmatra vreme, trajanje i margine društva. Njihova umetnička dela počinju istraživanjem i posmatranjem, i uključuju predmete, zvuke i simboličke elemente.
Projekat ovog para pod nazivom 24 sata tišine (24H Silence), koji traje od 2020. godine, sastoji se od muzičkih automata (džuboksa) koji sadrže vinilna izdanja sa snimljenim minutima tišine sa komemorativnih svečanosti i sportskih događaja.
Snimljeni zvuci su skoro nečujni, poput kašljanja, osim jednog – u kojem se minut tišine posvećen Džordžu Flojdu postepeno menja dok gomila skandira „Ne mogu da dišem”.
Nagradu „Marsel Dišan“ su osvojili zahvaljujući instalaciji pod nazivom 5.376 godina, 1.892 meseca, 1.110 dana, 1.201 sat. Okosnicu ovog rada čine žetoni trezvenosti koje u grupama za podršku dobijaju ljudi koji se leče od zavisnosti, pri čemu svaki žeton označava tačno određeno vreme koje je pojedinac proveo u apstinenciji.
Umetnici su ove simbolične predmete sakupili i izložili u staklenim kutijama koje izgledom i mehanizmom podsećaju na igračke i aparate iz zabavnih parkova, dok sam naslov rada predstavlja zbir svih onih godina, meseci, dana i sati apstinencije koje ti žetoni u zbiru nose.
Tokom 2020. i 2021. godine, imali su istaknutu izložbu The Penultimate Version of Reality. Iza ovog naslova, pozajmljenog od Borhesa, krije se pitanje: da li realnost postoji izvan svojih predstava? Šta je sa vremenom i percepcijom? Šta je sa njegovom relativnošću i njegovom prostornom dimenzijom? Kako dati oblik iskustvu trajanja, iščekivanja, lebdenja i ravnoteže?
Između Filipa K. Dika, Stefana Cvajga i Horhea Luisa Borhesa, par je istraživao međuprostore vremena. Dela na izložbi doživljavala su se kao mnoštvo prostorno-vremenskih pukotina, koje podstiču na meditaciju o programiranom nestajanju svega što postoji.
Čak i pokvaren sat tačan je tri puta dnevno (10:10), rad iz 2017. godine, jeste delo koje diskretno menja stvarnost. Pomoću sofisticirane tehnologije, popularna izreka „čak i pokvaren sat tačan je dva puta dnevno” dobija novi obrt: svakog dana, u trajanju od samo jednog minuta, navodno pokvaren i nepomičan sat oživljava prema nasumičnom obrascu i pokazuje tačno vreme pre nego što se ponovo zaustavi.
Serija radova Ponovo sam izgubio/la stranicu (I Lost My Page Again) hronološki i vizuelno gradi sam pojam iščekivanja. Prazne čekaonice su najpre fotografisane, a zatim redefinisane tradicionalnom tehnikom intarzije od slame. Svaka stabljika je pojedinačno bojena, razdvajana i presovana pre nego što ju je zanatlijka Lusi Rišar sklopila u celinu.
Tehnika intarzije od slame, koja se u Evropi praktikovala od 17. do 19. veka od strane ljudi koji su imali na pretek slobodnog vremena (osuđenici, monahinje), primenjivala se za ukrašavanje kutija, škrinja, nameštaja i drugih predmeta.
Stručni žiri „Marsel Dišan“ nagrade ukazao je da čitav dosadašnji rad ovog para uspeva da dotakne duboko lične, unutrašnje i skrivene slojeve ljudskog života. Iako se bave kompleksnim i često apstraktnim temama – poput borbe sa zavisnošću, čekanja, tišine i protoka vremena – oni to čine na način koji je blisak i razumljiv svakom posmatraču.
Pored sae tematske dubine, žiri je posebno istakao i njihovu vizuelnu inovativnost, odnosno sposobnost da iz projekta u projekat pronalaze potpuno nove, upečatljive umetničke oblike.
Naslovna fotografija: VIRGINIE LEFOUR / AFP / Profimedia