Povezano
Knjige o očinstvu možda ne deluju kao kategorija kojoj ćemo se često vratiti kada tražimo sledeće štivo za čitanje. Ipak, odnos između oca i deteta jedan je od onih koji nas oblikuju mnogo duže nego što smo spremni da priznamo. Bez obzira na to da li je reč o odnosu oca i sina ili oca i ćerke, u njemu se prepliću ljubav, očekivanja, porodično nasleđe, potreba za prihvatanjem, ali i sve ono što nikada nismo uspeli da izgovorimo.
Nije zato neobično što su upravo pisci u ovom odnosu pronalazili neiscrpan književni materijal. Neki su ga istraživali iz perspektive deteta koje pokušava da razume oca, drugi iz ugla muškarca koji tek u ulozi roditelja počinje drugačije da posmatra sopstveni život. Od intimnih autobiografskih zapisa do velikih romana o preživljavanju i porodičnom nasleđu, izdvojili smo pet naslova koji očinstvo predstavljaju na različite, ponekad sasvim neočekivane načine.
Knjige o očinstvu koje čitamo ove zime
Otkrivanje samoće – Pol Oster
U knjizi Otkrivanje samoće Pol Oster istražuje očinstvo kroz dve različite, ali međusobno povezane perspektive. Prvi deo, Portret nevidljivog čoveka, nastaje nakon smrti njegovog oca, povučenog i emocionalno nedostupnog čoveka čiji život Oster pokušava da rekonstruiše kroz sećanja i predmete koje je ostavio za sobom. Drugi deo, Knjiga sećanja, donosi pomeranje perspektive. Autor više ne posmatra očinstvo samo iz uloge sina, već i kroz sopstveno iskustvo roditeljstva, razmišljajući o svom detetu, dedi i prirodi porodičnih veza.
Upravo u tome leži posebna vrednost ove knjige – Oster ne pokušava da idealizuje odnos između roditelja i dece, već istražuje koliko je teško zaista upoznati nekoga ko nam je toliko blizak, ali nam istovremeno može ostati stran. Otkrivanje samoće zato je intimna meditacija o porodičnom nasleđu, emocionalnoj distanci i pokušaju da razumemo ljude koji su nas oblikovali.
Put – Kormak Makarti
Radnja romana Put smeštena je u postapokaliptičnu Ameriku, nekoliko godina nakon katastrofe koja je uništila civilizaciju. U opustošenom svetu, otac i njegov sin kreću na put prema obali, pokušavajući da pronađu sigurnije mesto za život. Njihova svakodnevica svodi se na potragu za hranom, skloništem i načinima da prežive, dok se istovremeno suočavaju sa svetom u kojem su gotovo nestali ljudskost i solidarnost.
Iako je reč o distopijskom romanu, u njegovom središtu zapravo se nalazi odnos oca i sina, odnosno pokušaj jednog čoveka da zaštiti dete i sačuva njegovu nevinost u okolnostima koje ne ostavljaju mnogo prostora za nadu. Posebno je zanimljivo što dečak, uprkos svojoj ranjivosti, često postaje moralni kompas svom ocu, podsećajući ga da preživljavanje nije jedino što je važno. Makarti tako otvara pitanje odgovornosti roditelja, ali i granica do kojih nas ljubav prema detetu može odvesti. Roman je 2007. godine osvojio Pulicerovu nagradu za književnost.
Moja borba 2 – Karla Uvea Knausgor
Ukoliko ste već započeli čitanje autobiografskog serijala Moja borba norveškog pisca Karla Uvea Knausgora, ako tražite knjige o očinstvu, drugi tom je naslov koji ne bi trebalo da preskočite. Šestotomni književni projekat prati različite periode autorovog života, od detinjstva i odrastanja do iskustava odraslog čoveka, ljubavi, porodice i roditeljstva. Iako svaki tom ima zaseban tematski fokus, zajedno čine širu autobiografsku celinu, pa ih je najbolje čitati hronološkim redom. A zašto se drugi tom pronašao na našoj listi?
Nazvan Čovek zaljubljen, prati period života Karla Uvea Knausgora u kojem se njegov svet menja nakon preseljenja u Stokholm, zaljubljivanja u Lindu i stvaranja porodice. Kroz detaljno pripovedanje o ljubavi, svakodnevici, prijateljstvu, pisanju i porodičnim odnosima, autor ne izostavlja ni manje prijatne strane zajedničkog života. Posebno mesto zauzima iskustvo novog očinstva, koje ne predstavlja kao isključivo ispunjavajuću i romantičnu ulogu, već kao kompleksnu promenu identiteta koja sa sobom donosi i radost i frustracije.
Knaugsor je spreman da piše o svojim protivrečnostima, pa zato očinstvo kod njega nije idealizovana slika savršenog roditelja, a čitaoci dobijaju neposredan uvid u kako izgleda pokušaj ostvarivanja ličnih ambicija uz porodičan život.
Galad – Merilin Robinson
Ovaj roman donosi priču o Džonu Ejmsu, starijem protestantskom svešteniku iz istoimenog gradića u Ajovi, koji, svestan da mu se život bliži kraju, odlučuje da napiše pismo svom sedmogodišnjem sinu. Budući da je mnogo stariji od svog deteta i da neće imati priliku da ga prati kroz sve životne faze, Ejms želi da mu ostavi zapis o svom životu, porodici, veri, uspomenama i ljudima koji su ga oblikovali. Njegovo pismo postepeno prerasta u intimnu refleksiju o tri generacije muškaraca, odnosu sa sopstvenim ocem i dedom, ali i o odgovornosti koju oseća prema sinu.
Ono što ovaj roman čini posebno zanimljivim jeste ideja da je očinstvo svojevrsno nasleđe. Ejms ne želi samo da sinu ostavi uspomenu na sebe, već i da mu pruži mogućnost da razume odakle dolazi i kakve su vrednosti oblikovale njegovu porodicu. Galad je tih, kontemplativan roman koji kroz sasvim intimnu priču otvara univerzalna pitanja o ljubavi, prolaznosti i potrebi da nešto od sebe ostavimo ljudima koje volimo. Roman je osvojio Pulicerovu nagradu za književnost 2005. godine.
Vražji otok – Miroslav Krleža
Listu preporuka za knjige o očinstvu ovog puta zatvaramo sa Krležom. U njegovom ranom delu Vražji otok u središtu se nalazi Gabrijel Kavran mlađi, koji se nakon trogodišnjeg odsustva vraća u očev dom. Njegov povratak pokreće niz suočavanja sa prošlošću, porodičnim odnosima i događajima koji su se odigrali dok je bio odsutan. Posebno važan deo priče čini odnos sa ocem, starim Gabrijelom Kavranom, čovekom čiji su karakter i pogled na svet u oštroj suprotnosti sa sinovljevim. Njihov sukob nije samo generacijski, već i sukob dva potpuno različita načina razumevanja života, autoriteta i slobode.
Kroz priču o povratku razmetnog sina, Krleža istražuje koliko nas porodično okruženje može oblikovati, ali i koliko je teško osloboditi se njegovog uticaja. Upravo zbog toga Vražji otok predstavlja zanimljiv izbor za ovu temu – za razliku od romana koji očinstvo prikazuju kroz nežnost, zaštitu i bliskost, Krleža se bavi njegovom konfliktnom stranom i pitanjem šta se događa kada odnos oca i sina postane prostor borbe za sopstveni identitet.
Naslovna fotografija: Pexels, Booka, Delfi, Geopoetika