TREŠTURIZAM: MARGINA JE TEMELJ IZRAŽAVANJA
Urbani lik možeš da budeš i na planini, u opancima.
Pod pseudonimom Trešturizam, živi, stvara i razmišlja Danilo Radenković, ulični fotograf iz Beograda.
Da su njegove fotografije čovek, bile bi onaj što stvari naziva pravim imenom, bez uvijanja i dodvoravanja. Što je jedan od principa na kojima bi trebalo da počiva muški svet.
TREŠTURIZAM: Intervju za BURO. MAN
BURO.MAN: Radio si kao turistički vodič. Na mapi gradova koje si obišao, koji je najposebniji?
TREŠTURIZAM: Rim i Solun su najpribližniji mom shvatanju odmora i života. Naročito Solun, koji ume da bude prazan na periferiji, pa imaš osećaj kao da tu niko ne živi. Plus je malo „prljav“, tako da mi prija u svakom smislu. Takođe, izdvojio bih Antaliju i Ljubljanu kao prijatna iznenađenja.
BURO.MAN: Danas postoje turistički vodiči 2.0, koji turistima pokazuju skrivene lokalitete, u želji da se destinacija doživi realno, ne ulepšano. Da li ti je to interesantno?
TREŠTURIZAM: To se svodi isključivo na kopiranje drugih vodiča ili jutubera koji su otkrili nešto interesantno. Na kraju dana, oni nude nešto što je već viđeno. Teško je da se izmisli nešto novo i toliko neotkriveno za ostatak sveta. Turistička ponuda Beograda se jako promenila i vidim na Instagramu da postoje sponzorisane objave za ekskurzije do Geneksa, ili nekog bloka, gde većina njih maši poentu, ili pričaju suvoparne informacije o izgradnji tog bloka.
Turizam se promenio i način putovanja je doživeo revoluciju u poslednjih desetak godina, posebno pojavom vlogera i jeftinog smeštaja.
Tako da će u nekoj bliskoj budućnosti postojati mogućnost da se svako bavi turizmom na neki bizaran način.
BURO.MAN: Kada i kako si počeo da živiš od fotografije?
TREŠTURIZAM: Mnogo mi je drago što misliš da imam konstantan prihod od fotografije (smeh). Nažalost, kao i kod svake umetnosti u Srbiji, angažmani postoje, ali ne mogu sa sigurnošću sebi da kažem da apsolutno živim od fotke. Leže kinta, ali ne toliko koliko bih voleo. Ukratko, i dalje sam rob korporacije bez obzira na sve (smeh). Ali mislim da će se to ubrzo promeniti.
BURO.MAN: Od koga si najviše naučio u pogledu kreiranja fotografija?
TREŠTURIZAM: Uh, od mnogih. Naravno da me je inspirisao Bugi, za koga sam znao i pre moje fotografije. On mi je dao nekoliko vrednih saveta i na neki način naučio kako da posmatram okolinu. Izdvojio bih i Aleksa Veba i Estevana Oriola.
Što se domaćih fotogafa tiče, osim Bugija, izdvojio bih Zamurovića, koji je maestro ratne fotografije. Svako će pronaći svoj stil kada se uvežba i kada fotka ono što je on stvarno.
Na početku, uvek postoje kopiranja i uticaji, ali to vremenom nestane. Fotka je zanat.
BURO.MAN: Prethodnih dana čitali smo o filmu Mržnja, povodom 30 godina od crno-belog ostvarenja koje je predstavilo Pariz iz jednog drugoj ugla. Neki tvoji radovi neodoljivo podsećaju na taj vajb – ulica, bunt, blokovi… Šta si o Beogradu spoznao hvatajući njegove “nemilosrdno snažne” ulice?
TREŠTURIZAM: La Haine je prvobitno zamišljen kao film u boji. Veliki sam njegov fan i generalno te ekipe koja ima i svoj pokret Kourtrajmé – zamišljen kao ekipa iz kraja koja se međusobno gura i pomaže. Kao neki spiritualni nastavak Mržnje, izdvojio bih Atenu koja je fotografsko remek-delo, jer je snimano bez neke prevelike montaže. Priča u filmu nije loša, ali je klasičan oprobani šablon – rasizam i policijska brutalnost.
Pitao si me za Beograd. O njemu nisam shvatio ništa novo, osim da je jedan haos u kom su ljudi tolerantniji na fotogafa i kameru. Gde uz adekvatnu priču i pristup možeš doslovno sve da fotkaš.
BURO.MAN: Komunicirajući fotografijom, neretko sugerišeš da je “margina zapravo urbanija od balkona”. Prema tvom mišljenju, šta znači biti urban?
TREŠTURIZAM: Margina i siromaštvo su uvek pokretači novih ideja i umetničkih pravaca. Tako da je margina temelj ljudskog izražavanja. Ako me pitaš za samu reč „urbano“, mislim da je jako smešno u 2026. spominjati je kao nešto revolucionarno, ili drugačije od ostatka. U meni izaziva malo ciničan podsmeh, jer sam upoznao „seljake“ sa periferije koji slušaju Joy Division i vole A24 filmove. Urbaniji su od brojnih svetionika urbane kulture i tog gradskog života, koji je samo simulacija nekih prošlih vremena. Takođe, kada čujem tu reč u glavi mi se pojavljuje Stiv Bušemi mim sa skejtom.
Urbani lik možeš da budeš i na planini, u opancima.
BURO.MAN: Neke od radova uobličio si knjigom i izložbom. Na čemu trenutno radiš?
TREŠTURIZAM: Skoro sam izdao foto zin sa tetovažama, u saradnji sa drugarima iz Elektrik tatua. Osim toga, sprema se jedna kompilacija fotogafija i festivala koji će zaživeti krajem godine, ili početkom sledeće. Mada, ko zna. Živimo u šizofrenim vremenima i neko dalje planiranje takvih događaja je pomalo infantilno, jer nikad ne znaš ko može da te zabrani ili kome se jednostavno ne sviđaš.