Godina je 2004, film “Mean Girls”. Scena je ona u kojoj svaka popularna devojka naglas govori ono što mrzi na svom telu. “Imam ramena kao muškarac!” / “Kukovi su mi ogromni!” / “Nokatne pločice su mi katastrofa” su samo neke od kultnih izjava. I znate šta? Ja zaista jesam mrzela svoje nokatne pločice! I to mnogo pre što je isto izjavila Amanda Seyfired pred ružičastom pozadinom. Uvrnuto, zar ne? Pa, ne baš ako se uzme u obzir da je nepisana norma bila mrzeti svoje telo ili bar neke njegove delove. Da, ovaj film je pametniji nego što većina misli.
Godina je 2021. Javnost se sve više trudi da prihvati stav kako je o telu potrebno pričati na pozitivan način, što je već napredak u odnosu na ranije. Kojom brzinom i koliko će ovo biti blisko generacijama koje su odrastale na potpuno drugačijim principima ne znam. Ja prva ne mogu da kažem da se prema svom telu, a bogami ni prema tuđim telima iako znam da na to apsolutno nemam pravo, uvek osećam pozitivno. Ipak, modela poput Ashley Graham je sve više, a brendovi se trude da ih koriste, stigli smo čak i do toga da su se Palmojia i Rosalia našle naslovnici američkog izdanja magazina Vogue. Neki brendovi i mediji ovakve stvari rade potpuno iskreno, a mnogi na način kroz koji prosto provaljuje hipokrizija ali hajde da ne cepidlačim.
Pokret Body Positivity prerastao je formu radikalne ideje i postao, pa… pokret, doneo je puno dobrih stvari i pomerio konverzacije koje vodimo sami sa sobom i sa svetom u dobrom pravcu. Postao je neka vrsta mejnstrima i samim tim ušao u (veoma) komercijalne vode. Pa, u čemu je onda problem, pitate me? Prvi je upravo komercijalizacija pošto su sa njom osobe koje nisu bele kože ili one sa hendikepima ponovo izgurane na marginu. Pored toga, pokret propoveda da uvek treba da se osećamo lepo po pitanju svog tela. Ne znam kako vi, ali je se retko osećam “uvek isto” po bilo kom ličnom pitanju i oscilacije emocija i mišljenja su mi potpuno prirodne – neko ko veruje u horoskop više od mene bi to verovatno pripisao tome što sam blizanac ali meni se čini da je u pitanju više od toga. Body Positivity ponekad klizi u smeru zamke krivice što se ne osećamo onako “kako bi trebalo” tj. nismo uvek u I’m a ray of mother******g sunshine fazonu. Zatim, danas kada je zapljunut i preuzet od strane fitnes mašinerije i velikog broja influenserki na Instagramu koje se po svemu uklapaju u sve dosadašnje norme osim po tome što imaju petnaestak kila više od manekenki u formi oblina dostojnih Karadshianke, poređenja sa nerealnim idealom i pitanje “da li sam pravih proporcija” postaju skoro neizbežni.
Upravo iz tog razloga mnogi ljudi koji su ovaj pokret podržavali sada menjaju mišljenje, a sa njima se sve više slažu i psiholozi. Alternativa? Novi koncept po imenu Body Neutrality koji se obraća svima kojima je teško da 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji budu u harmoničnoj ljubavi sa svojim telom i kompletnim odrazom u ogledalu, a sve u cilju da se uspostavi mir sa samim sobom.
Ukratko, Body Neutrality se zasniva na ideji da treba više da obraćamo pažnju na to šta su naša tela u stanju da urade nego na to kako izgledaju. Imala sam osećaj da je u tome ključ i pre nego što sam saznala da je neko ovu krilaticu prisvojio. U teoriji, super zvuči, ali svi znamo koliko je zapravo teško ne biti opsednut time kako izgledaš kad ceo svet oko tebe jeste (opsednut, prvenstveno svjim sopstvenim pa onda i tvojim izgledom). Ipak, zdravo je samog sebe podsetiti da je upravo telo ono koje nam omogućava da živimo na način koji nam pruža radost. Ok, voleti ga uvek i u svakoj situaciji nije realistično ali i to je sasvim u redu. Neutralna teritorija ne znači ništa loše, a Body Neutrality se svodi na to da treba da prestanemo da se fokusiramo na to kako izgledamo – u svakom smislu, pozitivnom ili negativnom. Opsesivnost nas sprečava da zaista živimo u trenutku, vreme je da je otpustimo.
Vrednost koju smo naučeni da dajemo fizičkom izgledu je u našem društvu preuveličana i u velikom broju slučajeva poistovećena sa tim koliku vrednosti dajemo sebi. Najbolji primer ovoga je da je “lepo stariti” postalo neka vrsta ultimativnog postignuća za žene, odmah posle rađanja (što je jednako uskogrudo). Živimo u društvu koje je istovremeno prepuno suprotnih signala i stoga vrlo često padamo u zamku ljubav-mržnja. Upravo to je polje na kom pokret Body Neutrality nudi nešto novo i potencijalno veoma zdravo. Pitajte bilo kog terapeuta koji nešto vredi i reći će vam da ništa nije crno-belo. Ali koliko god nam svima bilo jasno da je ovo ispravan način razmišljanja, misliti i cveće brati nije isto i teško je prešaltati se. Opšteprisutan je fokus na izgled našeg tela, čak i kada su komentari komplimenti tipa “baš si smršao/la, odlično izgledaš!” ili kada vas neko tiho pita da li primećujete da se ugojio/la 3 kile.
Prvi korak na putu prihvatanja jeste svakako pronaći fizičku aktivnost u kojoj zaista uživate, u kojoj osećate svoju snagu i napredak. Ples, šetnja sa psom ili masaža, potpuno je svejedno. Postoji jako mnogo načina na koje možemo negovati i hraniti svoje telo. Ono što stavljamo u usta je samo jedan od njih. Pokušajte da osvestite fizičke senzacije u svom telu ali bez toga da o njima formirate sud. Kada jednom uspete u tome, pokušajte da se prebacite u neutralni mindset. Tek sledeći korak je fokusiranje pažnje na to šta je vaše telo u stanju da uradi umesto toga kako izgleda.
Čest problem sa fitnes industrijom jeste činjenica da ona u mnogim slučajevima zarađuje upravo na našim nesigurnostima i konceptu da nam je potrebno konstantno popravljanje, nemojte upadati u tu zamku. Umesto toga pratite svoj fizički osećaj. Uživajte u snazi svojih nogu, svojoj fleksibilnosti, konstatnom radu sopstvenog srca. Pokažite mu zahvalnost i, nije na odmet, izrecite je naglas.
Ne brinite ako se ne osećate uvek odlično. Podsetite se da ljudi za koje mislite da su savršeni isto imaju svoje faze kada se ne osećaju dobro (neki možda i više nego vi sami) i prekinite sa toksičnim poređenjem sa drugima. Svi imamo prava na širok spektar osećanja po mnogim pitanjima pa i prema tome koliko sebe prihvatamo. Osvestite da je odnos koji imate sa svojim telom poseban, da je ok ako je i komplikovan. Prihvatanje prinicipa Body Neutrality mogao bi biti način da se neke od tih komplikacija razreše i da se poboljša mentalno zdravlje. Vredi pokušati, zar ne?
