Svi se radujemo novim albumima, ako ništa drugo onda barem zato što imamo novi soundtrack koji možemo da zamišljamo da u nekom filmu o nama prati sve što radimo. Drugo, nema boljeg osećaja nego otkriti neko novo ime na muzičkoj sceni i uživati u zvucima koji idealno odgovaraju našem trenutnom stanju. A dočekati album autora kog obožavate je tek posebno iskustvo i euforija za sebe, sa čime će se verovatno posebno složiti svi Lady Gaga fanovi koji su konačno dočekali album „Chromatica“. Rečju, raduju nas novi albumi uvek, i to neće nikada prestati, a pored Gagae koja posle dva dana već ulazi u favorite ne za nedelju i mesec nego i 2020. uopšte, ovih pet albuma takođe slušamo na repeat ove nedelje.
“Dedicated Side B”
Carly Jae Repsen
Vlasnicu hita “Call Me Maybe” pri svakom albumu muči isto pitanje, a to je kako od svega iskomponovanog odabrati svega desetak pesama koje su stvarno najbolje i zaslužuju da se nađu na albumu. Tako što objaviš dva! U stilu i maniru prethodnih, „Emotion“ i „Dedicated“, Jepsenova je napisala preko 200 pesama, a kako mnoge od njih nisu uspele da se nađu u finalnom izboru, započela je tradiciju objavljivanja “Side B” albuma, godinu dana nakon poslednjeg objavljivanja. Tako je prošlo godine izašao “Dedicated”, a ove sasvim logično “Dedicated Side B”. Njena najnovija kolekcija do sada neobjavljenih pesama je fluidni, fleksibilni skup numera koje odolevaju jasnom žanriranju jer teku kroz različite dekade muzičke istorije, i donose zaista širok raspon emocija i još jednom pokazuje da sa pravom nosi epitet “najiskrenije pop zvezde”.
“Notes on a Conditional Form”
The 1975
Jedan od najstrpljivijih, najličnijih albuma do sada. Mančesterski četverac je sa produkcijske strane napravio jedan od najimpresivnijih poslova do sada, intrigantno je i zvučno. Ima i razigranih, šljokičavih numera koje podsećaju na zvuk 80-ih, ima malo besmislenog solo saksofona koji ne bismo očekivali ali taaako dobro zvuči. Njihovi albumi su obično grandiozni, hiperaktivni stejtmenti koji uspevaju da “uhvate” fregmentovanu misao i um koji trči čas na jednu, čas na drugu stranu. Malo su razočarani, malo maksimalno prisutni i uključeni pa na tim suprotnostima leži sve što su uradili do sada, a ni ovaj album nije izuzetak. Samo sa malo više usamljenosti koja je primetna u svim pesmama.
“High Off Life”
Future
Za početak: ovo je poslastica, jer je na albumu sarađivao sa imenima kao što su Drake, Travis Scott, DaBaby, Young Thug, Lil Uzi Vert, YoungBoy Never Broke Again, Lil Baby, Meek Mill. Future ima nasleđe i muzičku pozadinu koja se sada više ne dovodi u pitanje a mnogo te snage leži i u sposobnosoti da kreira svet koji nije izolovan, već je prohodan za sve i sve povezuje. Ovaj naslov i ovaj album su došli u posebno dobrom trenutku i Future kaže da se “dogodilo toliko loših stvari, tragedija i katastrofa. I samo želiš da uživaš u životu, dok ga imaš”. Tako nekako i vajbuje ceo album i Pitchforkov review je možda i najtačniji u rečima: “Postoje pesme koje svetlucaju kao kofer pun dijamanata, i onih koje mogu da budu OST za neku kriminalnu radnju, i onih kada si samo potpuno miran i gledaš automobile koji prolaze”.
„Set My Heart On Fire Immediately“
Perfume Genius
Pop pesnik čiji smo album zavoleli i pre slušanja samo zbog naslova, jer ovih dana svi pomalo želimo da zapalimo sve, da nas nešto razdrma, zaljubi u sebe i oduševi. Mike Hadreas neprestano uzima elemente koji su nam poznati – malo od The Smiths, malo Bruce Springsteen, malo Elton John, malo sve što negde znamo – ali sve to kombinuje u svom maniru i pakuje u svoj prepoznatljiv zvuk i energiju koja ne pripada nikome drugom sem njemu samom. Idealno za one dana kada prosto želite da date svojim emocijama malo oduška. Bogat, fascinatan zvuk koji pokreće razna strujanja izunutra. Predivne melodije koje oživljavaju i aranžamani koji zvuče kao da se na svako novo slušanje prepakuju ispočetka.
“How I’m Feeling Now”
Charlie XCX
Može se slobodno reći da je ovo prvi objavljeni album koji je u potpunosti nastao u karantinu. Multitalentovana izvođačica, autorka i producentkinja je album završila tokom šest nedelja karantina a izašao je samo osam meseci nakon prethodnog. Utešno je čuti da je nekome karantin bar stvarno prijao i bio produktivan. Desilo se i nešto drugačije. Ukoliko očekujete istu staru Charlie XCX sa albuma “Charlie”, toga u svom izvornom obliku nema. Još uvek ima puno pop momenata, ali je mnogo eksperimentalnije, i da je knjiga, ovo definitivno ne bi bio roman, nego zbirka kratkih priča u kojima se vidi senzibilitet istog autora, ali sve je u njima prilično drugačije, a Charlie je još jednom dokazala da biti kreativan i talentovan znači i biti nemiran i pomerati granice kad god se ukaže prilika za to.