Tom Holland: Ekskluzivni intervju o zavisnosti, ulozi Spidermana i novom filmu „Cherry“

autor BURO247.ru
filmskver

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/03/filmcover.jpg

Nedavno je na Apple+ TV izašao novi film “Cherry”, a potpisuju ga braća Russo koji su radili na sagi “Osvetnici”. Za svoj prvi film o zapravo stvarnim likovima, braća Russo su odabrali adaptaciju istoimenog romana koji je napisao američki pisac Nico Walker, koji je u knjizi do detalja opisao događaje iz sopstvenog života od studentskh dana do boravka u zatvoru zbog pljačke banke.


Walkerova kriminalna karijera je počela nakon što se vratio iz Iraka, u koji je otišao kao dobrovoljac nakon što ga je prva devojka ostavila. Nakon rata, Walker je imao problema sa posttraumatskim stresnim poremećajem i pokušavao je da umanji njegove simptome lekovima što ga je na kraju pretvorilo u zavisnika od istih – jednog od stotina hiljada zavisnika od opijata u SAD. Knjiga je objavljena 2018. godine nakon čega su braća Russo otkupila autorska prava za filmsku adaptaciju i zajedno sa svojom sestrom Angelom Russo i scenaristkinjom serije “Far Away”, Jessicom Goldberg preneli su priču iz knjige na platno, dodajući malo fiktivnih delova u Walkerovu autobiografiju, u koje spada i sam završetak. Glavni junak u filmu je Cherry – nadimak koji je Walker dobio u Iraku – i igra ga Tom Holland, sa kojim su Russo braća već sarađivali na poslednja dva filma „Osvetnici“ u kojima je igrao ulogu Spidermana. Glumac nam, ekskluzivno za BURO, priča o tome kako ga je ova uloga promenila, o glumi kao takvoj i saradnji sa braćom Russo.


o glavnom junaku


Nažalost, dok sam se spremao za ulogu, nisam imao priliku da uživo upoznam Nikoa. Nisam siguran da u suštini uopšte i mogu da pričam o njemu zato što je ovo njegova priča i njegov život. Nadam se da ću imati priliku da ga upoznam i da će biti ponosan na naš film iako očigledno, “ponos” možda i nije najprigodnija reč u ovom kontekstu. Zaista ne bih želeo da ga uvredim i da pomisli da pogrešio zato što je prodao autorska prava. 


o veteranima


Ozbiljno smo istraživali temu PTSP-a. Ja sam se lično upoznao sa 30 veterana koji su patili od ovog sindroma, i svi su rekli otprilike istu stvar: “Bili smo pripremani da postanemo ubice, ali nas niko nije pripremio za povratak u normalan, miran život.” Ovi jadni ljudi su bili indoktrinirani kako bi bili pretvoreni u mašine za ubijanje, ali ih niko nije naučio tehnikama koje bi im pomogle posle da se vrate u normalan život u društvu i zajednici. Ovaj film je o tome. Svaki put kada pristanem na određenu ulogu, preuzmem na sebe misiju da donesem priču o kojoj ljudi treba da znaju više. “Cherry” je jedna od takvih priča, jer ljudi sa PTSP i dalje ne dobijaju podršku i pomoć koja im je potrebna. Prilično je teško kada razgovarate sa nekadašnjim vojnikom koji je prošao i video nešto što je nama teško i da zamislimo, a u isto vreme je pod neverovatnim stresom zbog najobičnijeg razgovora. Nakon upoznavanja sa veteranima shvatio sam da ova priča zahteva maksimum moje pažnje, posvećenosti i rada, i iskreno veoma sam ponosan na ono što smo uradili.

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/03/1616161244311999.png

o braći Russo


https://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/03/1616161244779736.png

Na setu smo imali jednog dečka, Briana, koji je bio zavisnik ali se lečio i sada radi na rehabilitaciji. On je svaki dan dolazio na snimanje i savetovao me o različitim stvarima da bi naš film bio što je moguće verniji i realniji. Za ulogu sam morao da izgubim 12 kilograma i dešavalo mi se da kada odem u teretanu da treniram budem toliko iscrpljen da nisam mogao ni da trčim na traci. Počeo sam da pijem pića koja piju sportisti pre treninga i od toga sam se osećao samo još gore. Brian mi je objasnio da se zavisnik oseća gotovo isto tako tokom odvikavanja. Na kraju sam, kada smo snimali glavne scene, uvek pio ta sportska pića pre snimanja. Moji eksperimenti nisu odlazili dalje od ovoga, ali sam naučio mnogo o rehabilitaciji i shvatio sam da je zavisnost bolest i da korisnici droga ne bi trebalo da se smatraju kriminalcima, već žrtvama društva. To je monstruozno, video sam sopstvenim očima i to iskustvo mi je promenilo mišljenje.  Da bih ispoštovao britansku tradiciju, mogu da popijem piće ili dva u baru, ali to je maksimum. Nadam se da će mladim ljudima, koji danas odrastaju i prolaze stadijume eksperimentisanja, naš film pomoći da izbegnu potencijalno negativne posledice i ceo užaš koji uopšte ne mogu ni da zamisle.