Danas sam imala snimanje na kom sam, nakon dužeg vremena videla jako dragu drugaricu. Iako se ne viđamo često, mnogo mi prija i nekako imam osećaj da se baš lepo razumemo, a dijapazon tema nam je popriličan. Jedna od prvih stvari koju me je pitala jeste da li koristim Ozempic. Da se razumemo, meni ni iz džepa ni u džep, niti mi je zbog pitanja bilo imalo neprijatno. Ne koristim ga i nemam nameru da ga isprobavam (ali to sam pre desetak godina rekla i za botoks pa sam ga letos ipak probala, a nakon što sam tome napisala i tekst stigao mi rekordan broj raznih poruka u dms).
Ozempic nije nikakava vest. Već i vrapci na grani znaju da se radi o leku za dijabetes koji je nekako postao lek du jour za gubljenje kilograma. Princip po kom lek funkcioniše jeste da utiče na metabolizam glukoze pa se hrana zbog njega nešto duže zadržava u stomaku i naj taj nači se smanjuje apetit.
ozempic je eksplodirao na tiktoku i društvenim mrežama sa stotinama miliona pregleda i time širom (ponovo) otvorio vrata fenomenu tableta za mršavljenje.
Radi se, naravno, o principu. Nebitno je što je jedno injekcija, a ovo drugo se „guta“ pre ili posle obroka. Radi se o konceptu uzimanja neproverenih lekova da bi se gubilo na težini.
Ne znam ko ih se seća, a ko ne, ali tablete za mršavljenje su bile apsolutni hit osamdesetih i devedesetih, mnoge od njih (kao Phen Phen) sa katastrofalnim posledicama zbog kojih su danas, pardon, do nedavno ovakve tablete bile svedene na kojekakve spirulina sprdnje sa Telešopa i magazina u stilu „Treće oko“. Većina ljudi koji drže do sebe nisu hteli da im se primaknu godinama iz prostog razloga što je ovaj trend dugo, dugo vremena pravio ozbiljne zdravstvene probleme – od metaboličkih preko srčanih do psihičkih.
ideja da postoji „pilula“ koja instant rešava sve probleme oduvek je bila primamljiva. na nju su nasedale i najveće holivudske legende, pa kako ne bi „obični smrtnici“.
Kad smo kod holivudskih legendi, devojčicama poput Judy Garland i Elizabeth Taylor su prepisivani amfetamini kako se ne bi gojile kad dođu u pubertet. Podrazumeva se da su ti amfetamini sa sobom nosili oznaku „neškodljivi po zdravlje“. As if. Pored amfetamina, za mršavljenje su se regularno i pod „bezazlenim imenima“ prepisivali diuretici i laksativi, hormoni štitne žlezde od kojih telo jednostavno poludi i smrša, benzodiazepini, barbiturati, kortikosteroidi, a zatim i antidepresivi koji treba da pomognu sa neželjenim nus-pojava tableta za mršavljenje poput nesanice i anksioznosti.
U celom svetu lekari gotovo da više ni ne prepisuju lekove za mršavljenje – osim u retkim slučajevima – studije su postale vrlo rigorozne zato što su rizici postali očigledni i česti. Na primer, u Velikoj Britaniji je od 2010. godine do sad, odobren samo jedan jedini novi lek za mršavljenje. Vrlo dobro znamo da farmakoindustrija nije gadljiva na pare, ali čak i ona je u jednom momentu morala da se mane ovog (ćoravog) posla.
Ne, ne govorim isključivo o Ozempicu kao takvom. On uostalom nigde i nije odobren za mršavljenje. Govorim o konceptu upotrebe neispitanih lekova kod kojih je gubitak na težini zapravo sporedan efekat, a pravi je mnogo ozbiljniji. Svi lekovi za mršavljenje su zapravo takvi. A, odmah zatim i o upotrebi lekova za mršavljenje kod osoba koje nisu zdravstveno ugrožene, uopšte.
istorija tableta i lekova za mršavljenje nam je dokazala samo dve stvari: prva jeste da one dugoročno ne rade, a druga da su dugoročno štetne. zašto ih ponovo prizivamo?
Konkretno: moguća ozbiljna neželjena dejstva Ozempica uključuju otkazivanje bubrega, upalu pankreasa, probleme sa žučnom kesom i tumore štitne žlezde. Manje ozbiljne nus-pojave mogu biti mučnina, grčevi i bolovi u stomaku. O tome da se kilogrami vraćaju čim se prestane sa upotrebom pričaju mnogi koji su ga koristili.
Imam još jedno pitanje: čemu?