Nemojte samo napadati. Rasporedite svoj napor strateški. Nema napretka? Onda odustanite. Odustajanje je bolje od udaranja, ako pričamo o napretku.
Ovo su, između ostalog, saveti koje možemo pronaći u delu Seth-a Godin-a pod nazivom Skok: Mala knjiga koja vas uči kada da odustanete. Uzeli smo je u razmatranje i evo kojim smerom su počele da se kreću naše spoznaje o biznisu i svakodnevnom funkcionisanju na poslu.
ODBROJAVANJE NIJE DOVOLJNO
Bilo da pričamo o poslu bilo o vezi ili privatnim ambicijama, često vam kažu da je jedini način da uspete – da izdržite. Uspeh će doći i sve će početi da radi za vas. Možda će vam biti potrebno 10.000 sati, a možda i ceo život. Ali, jednostavno odbrojavanje nije dovoljno. Potreban vam je pravac – nešto što mnogim ljudima fali.
Mnogi profesionalci nisu sigurni kako bi karijera trebalo da im izgleda. Nemali broj njih „upao“ je u svoj posao pre nego što su ga izabrali, a velika većina se oseća kao na traci za trčanje koja ne vodi nikuda.
Stav da nikada ne treba odustati je izuzetno loš, piše Godin. Nikada ne treba odustati od mokrenja u krevet? Od raznošenja novina? Suština je bataliti nešto namerno, preduzeti strateške korake u drugom pravcu i dopustiti mogućnost ponovnog vrednovanja sebe samog.
Interesantno, to je osobina kojom su milenijalci apsolutno ovladali: oni imaju tri puta više šansi da promene posao od bejbibumera. Generacija Z je tek progresivnija u tom smislu. Ako sebe zateknete kako riljate umesto da napredujete, vreme je da svoj trud uložite u nešto vrednije.
„NE RASIPAJ“
Prirodno, odustajanje od nečega u šta ste uložili vreme i energiju može stvoriti otpor. Zamislite da čekate pola sata samo da biste shvatili da treba da čekate još ceo sat. Već ste „slupali“ tih 30 minuta, pa bi odustajanje u tom momentu izgledalo kao da napuštate svoju investiciju.
S tim u vezi, ne bi bilo loše razmotriti pravilo „ne rasipaj“: naučeno uverenje da morate imati koristi od svojih ulaganja (godine provedene u penjanju uz nauljenu motku korporacijske hijerarhije, recimo). U stvarnosti, držeći se toga, mogli biste popustiti profitabilnije mogućnosti na nekom drugom, boljem mestu.
Odlučite unapred koliko vremena, energije i umnog kapaciteta ste spremni da usmerite na neki zadatak, a onda otiđite, tvrdi autor knjige Skok: Mala knjiga koja vas uči kada da odustanete.
Na fotografiji je ultratrkač Metju Blančard na Kilimandžaru; izvor: Instagram/Pinterest
Upravo to primenjuje ultratrkač Dick Collins u svom sportu, a lako se može implementirati i na posao. „Pre trke utvrdite koji će uslovi dovesti do odustajanja“, kaže. „Ne želite da na stazi razmišljate ovako: Noge me bole, umoran sam, hladno je i vetrovito. Ako odluku donosite na osnovu toga kako se osećate u tom trenutku, ona će biti pogrešna.
Zato postavite ciljeve. Povišica za 12 meseci? Šansa za dodatno obrazovanje? Sloboda da radite četiri dana nedeljno i angažujete se sa strane? Ako vaša trenutna situacija ne nudi ništa od toga, maknite se.
ODUSTAJANJE NIJE ISTO ŠTO I PORAZ
Istraživanje Škole menadžmenta Kelog u Ilinoisu sugeriše da oni koji redovno obraćaju pažnju na svoje zadovoljstvo na radnom mestu, zaista mogu uočiti poboljšanje.
Isti metod može vam pomoći da shvatite da li gubite vreme. Ako gubite, najbolja stvar – i za vas i za firmu – jeste da ispraznite fioke. Ali, pre nego što izvedete skok, setite se: odustajanje nije isto što i poraz.
Strateško povlačenje je svesna odluka, a priznanje da ste stigli do zastoja uvek je pametno rešenje. Napravite korak nazad, a onda svoje vreme uložite u nešto novo. Ne možete pogrešiti.
3 POSTULATA ODUSTAJANJA
IGRAJ NA PROMENU – Za nove generacije karijera više nije linearna stvar. Među mlađima od od 24 godine, 80 odsto njih razmotrilo bi promenu karijere, a više od petine već je radilo četiri različita posla. Izvor: Linkedin.
NE ZANEMARI SREĆU – Vođenje računa o vlastitom zadovoljstvu može vas učiniti srećnijim, otkrili su rezulatti istraživanja u 500 firmi. Glavni faktor bio je efekat svakodnevnog postavljanja ciljeva, što je zaposlenima omogućilo da prate sopstveni napredak. Izvor: Škola menadžmenat Kelog
NIKO NIJE SAVRŠEN – Perfekcionizam i strah od neuspeha mogu imati loše posledice. Istraživanje je povezalo ovakav stav sa povišenim rizikom od depresije, pa čak i samoubilačkih misli. Izvor: Severozapadni univerzitet
JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POGLEDAJTE OVDE.