Niste ni bili svesni da su vam baš ovoliko nedostajale sloboda i proleće, zar ne? Sunce je visoko na nebu, nema ni jednog jedinog oblaka (za sada), lagani povetarac podseća da će dani postajati sve topliji, sve konačno radi i večeri se mogu dočekivati u bašti uz čašu lepo rashlađenog vina ili slatakastog koktela što miriše na leto. A sve to posle neke prigodne šetnje, istraživanja grada, ili odgledanog filma na FEST-u ili svraćanja do neke od lokalnih galerija. Sve u svemu, sve izgleda daleko bolje nego što je bilo kad tokom poslednjih meseci, svi smo mnogo bolje nego što smo bili, a lep vikend iza nas, nas je izmamio napolje da protegnemo noge i obiđemo izložbe koje smo zaokružili u kalendaru i upisali u notese čim smo čuli da će se otvoriti. Treću izložbu dodajemo kao mali neizdrž zbog kojeg se radujemo kraju maja.
ARTikulacije II „ženski zatvor-hotel sloboda“
Katakombe Narodnog muzeja u Pančevu i hotel „Sloboda“
Pred sam kraj maja stiže nam izložba Milice Mijajlović koja će se otvoriti 25. maja u prostoru Ostavinske galerije. Već svojim naslovom Milica nas podseća koliko volimo naslove njenih izložbi, i koliko su teme koje obrađuje one u kojima se svi prepoznajemo, ali i podseća na period otuđenosti i hladnoće koji je iza nas, i novu toplinu za kojom se traga. Izložba nosi naziv „Cover me with sunsets, put me back to sleep“ i preispituje temu sigurnih i rizičnih emotivnih zona u nama samima, pa tako i zaljubljenosti i ranjivosti. Zalazak sunca se kao motiv pojavljuje metaforično, kako u nazivu, tako i u radovima, predstavljajući na neki način metafizičko utočište od svega što nas potencijalno ugrožava. Postavku čini serija slika, prostorna instalacija i video rad, a kako smo sa Milicom smo pre nekoliko meseci razgovarali na temu „novog normalnog“ i kreativnosti u doba pandemije jedva čekamo da vidimo šta je ovaj period doneo i kuda usmerio njen rad.
