Povezano
Više niko ne može da negira njen uspeh. Midnights je bio najprodavaniji album u ovoj godini sa 1.8 miliona prodatih primeraka, zatim se Eras svetska turneja pokazala kao najprofitabilnija turneja u istoriji sa zarađenih $1.4 miljardi. Taylor Swift je jedina žena koja je imala četiri albuma istovremeno na Billboard Top 10 spisku (poslednji muškarac je bio Prince, neposredno posle njegove smrti 2016. godine).
Najava da će se u bioskopima prikazivati film o Eras turneji ubrzo je dovelo do rekordnog broja unapred prodatih karata, u vrednosti od $100 miliona. Poređenja radi, samo pet filmova u ovoj godini su dostigli tu cifru u pretprodaji.
Od njenih country korena iz perioda kada je bila tinejdžerka do debitantskog pop albuma 1989, Taylor Swift je konačno pronašla svoj ritam sa albumima folklore i evermore. Onda je došao Midnights, koji se nije držao ni jednog žanra do kraja, već je kombinovao sve u čemu je najbolja, a rezultat je fantastičan album (koji sam odslušala minimum sedam puta).
Tu je i druga strana novčića koja dolazi uz njenu popularnost. Neviđeno veliki broj ljudi voli da mrzi Taylor Swift – ne njenu muziku (što je pitanje ukusa i sasvim opravdano), već konkretno nju.
Njen kvalitet kao muzičarka, performerka, čak i kao brend, ne dovodi se u pitanje. Mediji su zato još davno napravili spektakl od njenog ljubavnog života i od početka njene karijere je profilisali kao sve što žena ne bi trebala da bude u javnom prostoru – naivna, ponekad nezrela i nesigurna, emotivna, neko ko se menja i predomišlja.
Hejt joj se često upućuje i zbog toga što piše tekstove o svojim prethodnim odnosima, te je brendirana kao ogorčena žena koja traži pažnju. Ta perspektiva mi je oduvek bila zanimljiva, jer većina muškaraca takođe piše o svojim ljubavnim odnosima (prethodnim i sadašnjim) i ne dobijaju istu osudu. U pitanju je lično iskustvo, zrelo za inspiraciju.
Tokom njene karijere, koja sada traje preko deset godina, ona nije krila tu pomalo detinjastu stranu sebe, za razliku od mnogih celebritija čiji je javni imidž isfalširano čist (pa čak i dosadan) ili polako vodi ka granicama samodestrukcije.
Njene pesme, o dejtingu, izgubljenoj ljubavi, ljubomori, emotivnom sazrevanju, su pesme o njenom životu. Naime, o životu jedne naizgled obične devojke (sada žene) koja oseća ono što svi mi osećamo, ali se trudimo da sakrijemo.
Od poznatih ličnosti očekujemo više od sebe, oni su vrsta bega. Taylor ne pretenduje da bude nešto više nego što jeste, pa nemamo ni gde da pobegnemo.
Posle godine borbe sa imidžom koji joj je nametnut (lepo prikazano i u dokumentarnom filmu Miss Americana), Taylor Swift je nekako uspela da prisvoji sve što se o njoj govori i da to preuzme u svoju korist. Za razliku od perioda kada je izdala neočekivani album Reputation koji se upravo bavio temom njene reputacije, njen sadašnji uspeh je odgovor na jednu potpuno novu etapu u njenoj karijeri – onu kada je apsolutno boli uvo za to kako je drugi percipiraju.