Zabavljanje, viđanje, blejanje, situationship, veza, šema. Nikad nije postojalo ovoliko imenica za nešto što bi načelno trebalo da bude veoma jednostavno – dejtovanje.
Izraz ,,situationship” je dostigao vrhunac interesovanja u maju ove godine, kada je postao jedna od najtraženijih fraza na Google-u. Danas se u dejtovanju prigrlila takozvana siva zona, gde u kontrolisanim uslovima polako opipavamo nepoznatu teritoriju i održavamo bezbednu distancu koja neće ugroziti naš svakodnevni ritam i navike. Ta siva zona, kako god je nazvali, ume da bude puna zabave. To je plodno tlo za zaljubljivanje, ali ne i za dublje upoznavanje. Čak i ti inicijalni trenuci, neki od najlepših, postanu dosadni kada se na tome završi. U sivoj zoni ne postoji obaveza i potreba za produbljivanjem, ali ne postoji ni puni spektar boja.
U nameri da se ne oslanjam isključivo na svoje iskustvo, razgovarala sam sa drugima o tome zašto deluje kao da postoji sve veći otpor prema dejtingu. Ovi koji su single su uglavnom slično odgovarali: ,,postoji mnogo opcija”, ,,ne mogu da se opterećujem”, ,,ne želim da me neko u bilo čemu ograničava”. S druge strane, ko god da je bio u vezi je imao drugačiji pogled na stvari: ,,ne žele ljudi da se cimaju”, ,,odustaju posle prve svađe”, ,,imaju loše iskustvo pa ne žele više da prave kompromis sa novom osobom koja im se dopadne”.
,,Dejting je ranije podrazumevalo da je neko posebno zainteresovan za tebe, a danas to znači da si jedan u nizu potencijalnih izbora i da pristaješ da budeš nečija opcija. Generacijski se promenio značaj dejtinga. Ranije je svaki dejt podrazumevao neku količinu truda”, dodala je još jedna osoba sa kojom sam razgovarala, koja je u srednjim tridesetima.
Na Zapadu se u dejtingu previše oslanja na etiketiranje odnosa. Dejtuješ se ali ne ekskluzivno, viđaš se s nekim ali sezonski (postoji fenomen koji se zove ,,cuffing season”, gde se nalazi partner isključivo za trajanje perioda praznika) i u monogamnoj si vezi ali ne želiš nešto ozbiljno. Za razliku od zapadnjačkih trendova, kod nas se ne oslanja toliko na komunikaciju, već na podrazumevanje. Stupa se u vezu s očekivanjem da se od osobe sa kojom si u odnosu ništa ne očekuje ili tokom početne fazi dopisivanja jedna osoba potajno očekuje da se druga istovremeno ne viđa s drugim ljudima.
,,Problem je u tome što niko ne zna šta hoće. Neko misli da želi da se viđa s nekim, ali zapravo ne želi sve što ide uz to. Neko kaže da hoće kežual odnos, a u stvari želi nešto više”, rekla je jedna devojka od 26 godina koju sam pitala o njenom iskustvu.
Svačije iskustvo je specifično. Ipak, postaje sve lakše izdvojiti jedan talas razmišljanja koji je doveo do toga da nam je dejtovanja preko glave. Kao i u svakom segmentu javnog života, trendovi koji nailaze otkrivaju širu sliku o tome kako se kao ljudi i društvo menjamo. Isto tako i sa dejting scenom koja se razvijala i transformisala, a sada počela da gubi svoj šmek. Što je rekao jedan drugar: ,,Samo želim da preskočim onih prvih šest meseci novog odnosa i da odmah budem u vezi koja je potpuno opuštena”. I ja sam kod sebe prepoznala slične misli, ali do potpuno opuštenog odnosa se dolazi vremenom i obostranom komunikacijom, željom i trudom. Slaba vajda od preskakanja koraka.
Talasamo između toga da želimo priveligije koje dolaze u paketu sa stabilnim odnosom i toga da ne želimo da ulažemo trud koji je potreban da bi se odnos izgradio. Dejting nikad nije postojao kao izolovan čin, već kao predigra za nešto što tek može da nastane.
Iskustvo je intrigantno baš zato što se radi o dvoje ljudi, jedan preko puta drugog, koji zajedno opipavaju neistraženu teritoriju. Od potrebe za većom seksualnom slobodom i (samo)istraživanjem, zakomplikovali smo jednostavnu osnovu jednog ,,početka” – da sagledamo osobu preko puta sebe kao celo biće, umesto kao figuru koja je tu da zadovolji naše potrebe.
