S momcima iz benda Joker out razbijamo mitove o noćnom životu u Sloveniji
Zagrevanje pred koncert
Povezano
Nismo ih naterali da se slikaju na ulazu! Sami su pristali, najpre da se sa nama nađu na krovu zgrade u Sinnerman Jazz Clubu, a potom i da ispoziraju. Sam razgovor sa njima protekao je neverovatno brzo i opušteno, kao da smo prijatelji duže od njihovih zvaničnih deset godina postojanja.
Dok se pripremamo da 23. avgusta u Luci Beograd „celu noć plešemo, volimo se, igramo i ne brojimo sate do zore“ i zaista oživimo reči pesme Carpe Diem, razgovarali smo sa vokalom benda Joker Out Bojanom Cvjetićaninom i gitaristom Krisom Guštinom o njihovim pogledima na život, izlascima, turnejama i anegdotama…
Vreme je da razbijemo mit o Sloveniji: Da li je noćni život u Ljubljani zaista uspavan i gde vi zapravo vodite ekipu u provod?
Bojan: Pa ja moram reći da za nekoga ko je došao iz Beograda, verujem da Ljubljana može delovati kao mesto gde nemaš nigde da izvedeš svoje društvo. Nije istina da je tako svaki dan u godini, ali jeste, nažalost, većinom vremena. Ono, naravno ima dana kad su dobre žurke i kad je odjednom cela Ljubljana puna nekih kul zabava i koncerata i svega, ali generalno gledano, mnogo pospaniji grad od Beograda.
Ja sam sinoć šetao… Dobro, jesam išao u Skadarliju, al’ opet, kod nas ne postoji Skadarlija. Znači, da možeš u jedan ujutro u ponedeljak da šetaš i da je puno ljudi i da je muzika svugde i da se nešto dešava. Tako da u tom duhu, nažalost, to nije mit.
Kris: Ali imaš neka mjesta ako na vikend potrefiš. Recimo, Metelkova, to ti je kao autonomna kulturna zona u Ljubljani koja ima, ne znam, 10-15 klubova, i u petak i subotu u svakom ima neki događaj. Ali to je malo više alternativna scena, tako da malo zavisi od toga šta čovek želi… Imaš Pop Nation u klubu Tiffany.
To ti je gej klub, jedini gej klub u Ljubljani, ali stvarno ima najbolju muziku jer samo puštaju 2000s. Znači Katy Perry, Lady Gaga, Britney Spears… Takve stvari. Ja mislim da imaju najjači ukus za party muziku. Žao mi je što nema više komercijalnih klubova koji bi takvu muziku puštali, ali zato idem u Tiffany.
Prava „Joker Out“ manija: Kakve anegdote vas prate sa turneja?
Bojan: Kad smo počeli da sviramo po Evropi, ne znam, mi dođemo autobusom u Poljsku 24 sata pre koncerta, i ljudi već čekaju ono ispred hale da uđu za 24 sata tek, a vani minus osam stepeni.
Svi zavijeni u one termofolije, to je bio baš prizor kom ne možeš da poveruješ da nam se dešava
Onda smo imali dosta padanja u nesvest na koncertima… engleska turneja, tamo je svaki koncert, dva tri puta smo zaustavljali. Mančester, London, Glazgov, to je bilo da ne znaš šta se dešava, bilo je prevruće u klubovima… Ali baš svaki koncert se sećam da sam dva-tri puta zaustavljao koncert da vade ljude zbog padanja u nesvest. Tako da to su neke te malo kao Beatles scene koje smo proživeli.
Bojan: Imamo oko 300 fanova koji su uvek u prvim redovima. I nisu svi na svakom, ali na dosta njih jesu.
Imamo jednu osobu koju smo videli na 90% svih koncerata od Evrovizije pa dalje
Kris: Ta jedna fanica, koja je inače iz Skandinavije, nam je već pre pola godine rekla da je od Evrovizije dalje bila na 100 koncerata. Po celoj Evropi. I uvek dođe i na tonsku probu ako je otvorena za fanove. Upoznali smo je i dali smo joj neke nagrade. Volimo je mnogo!
Bojan: Znaš kako je kul, žena je bukvalno, mi joj kažemo kao: ‘E aj molim te da vam damo neki merchandise ono kao da vam se zahvalimo’, i ona kaže: ‘Ma ne hvala, ne treba, imam sve. Sve sam već kupila’. Kao, ‘Ne želim ništa, ono meni je to dovoljno. Sve sam pare potrošila na vas’.
Kako ste od bitki bendova stigli do najslušanijeg benda na radiju?
Kris: Kod nas ima dosta prilika za mlade muzičare, mislim da je to jako bitno za razvijanje mlade scene, jer kad počneš sa bendom, jedino u tim nekim malim pabovima možeš nastupiti, to je jedina prilika gde možeš da se pokažeš sa bendom i da upoznaš druge artiste i nekako napraviš nove veze.
Prvu pravu pažnju medija smo dobili kad smo pobedili na Špil ligi, koja je najjače takmičenje srednjoškolskih bendova
Bojan: Vrlo je teško očekivati od mladih muzičara da će biti na nivou toga što u stvari bina zahteva, ako nemaju nikad priliku da se pokažu na bini. I ne samo da se pokažu, nego da i okuse šta bina znači. Jer mi smo na tim takmičenjima došli u kontakt sa profesionalnim ozvučenjem, sa ljudima koji su profesionalni tonci, profesionalni light inženjeri i tako dalje.
To su sve jako bitne informacije koje moraju proći kroz glavu jednog mladog muzičara, to su sve iskustva koja moraš imati da bi mogao jednom vladati binom. Jer ne možeš ti da dođeš na binu i vladati njom ako postoji hiljadu i jedna tehnička stvar koju bukvalno nikad nisi upoznao niti video. To je ono kao da ideš da se takmičiš u Formuli, a ne znaš da upališ Formulu.
Koja od vaših pesama vam je omiljena i zašto?
Kris: Pa, ja uvek najviše volim naše najnovije pesme jer su najzanimljivije, nisam ih toliko puta slušao, tako da ja ću reći naš poslednji singl Odsevi Sonca.
Bojan: Ako toga više neće biti. To je pesma koju ja volim, ne slušam nikad našu muziku, ali ako bih slušao nešto, slušao bih to. I Everybody’s Waiting.
Kris: Kad smo izbacili pesmu Carpe Diem, To je bila najemitovanija pesma, najslušanija pesma na slovenačkom jeziku ikad. Najpuštanija pesma na radiju u Sloveniji prošle godine, što je vrlo teško napraviti kao rok izvođač u Sloveniji jer je svake godine jedna naša pop izvođačica koja dominira, tako da to je bila jedina godina u kojoj je bio rok bend on top.
Bojan: Na to smo baš ponosni.
A kada biste trebali da napravite koncert koji ne bi bio samo sa vašim pesmama, nego za vašu dušu šta biste svirali?
Bojan: Nemoj to da nas pitaš. Imaćemo različite odgovore za baš za dušu. (smeh) Neke stvari od Tome Zdravkovića, od Džeja, od Saše Matića…
Pa ja bih svirao malo više neke starogradske ili kafanske pesme
Kris: Pa šta ja znam, ja bih verovatno hteo da sviram muziku od Arctic Monkeys. To bi bilo jako zabavno za svirati uživo.
Bojan: Dva smo sveta različita! (peva kroz smeh)
Kris: Duality of band. (smeh)
Šta pevate kada vam je u publici neko od bivših, a šta kada je tu neko ko vam je posebno drag?
Bojan: Pa isto, jer smo već unapred odlučili kakva će biti playlista. Mada, sećam se specifično u Finskoj kad smo svirali onu duplu Tavastiju, došla je devojka iz Amerike i imala natpis da je došla iz Amerike samo da čuje pesmu Proti toku, a ta pesma nije bila na plejlisti, tako da smo ubacili Proti toku u plejlistu.
A znam i da smo na tonskim probama, kad su bile otvorene za fanove, nekad odsvirali pesme koje nisu bile planirane iz istih razloga, jer je neko bukvalno rekao: ‘Ja sam, okej, došao na koncert iz Bog zna gde, ali kao stvarno bih želeo da čujem tu pesmu’, a mi je nikad ne sviramo, i onda smo je odsvirali na tonskoj probi.
Kris: Ponekad je problem što nismo izvežbali ove pesme.
Nekad se desilo, brate, izblamiramo se k’o budale, odsviramo pesmu – katastrofa. Ali tonska je proba, whatever
Kako izgleda kad dođeš sa novom idejom za pesmu, je l’ ti se smeju nekada?
Bojan: Uvek je malo… nije kao da se stidim, nego ranjiv si jako u tom trenutku kad ćeš pokazati prvi put nešto novo i jako si osetljiv na svaki pokret, svaki pogled, svaku reakciju. Tako da apsolutno nije najprijatniji experience svaki put kad se to desi, ali mislim da smo već davno ovaj prešli tu granicu da bi bili neiskreni jedan s drugim i kao tapšali se po ramenu. I govorili si kao kako je to dobro, a nije. Tako da sam navikao i na iskrene reakcije i često ono zamenim neke stvari.
Bila je jedna pesma, na drugom albumu, gde ja nisam bio zadovoljan sa tekstom, pa sam promenio kompletno tekst.
I onda je došao Jan i rekao mi kao: ‘E, je l’ mogu s tobom da pričam?’
Zatim smo seli i on je rekao kao: ‘Znaš, meni je taj prvi tekst kao jako seo, bio mi je ono… povezao sam se s njim, kao, osetio sam tu pesmu, a ovo drugo mi nije više to. Kao, bi l’ ti vratio nazad?’ I ja kažem: „Brate, ako si osetio nešto, vratiću nazad.’ I ja sam vratio nazad i to je to.
Osvrnuvši se na, po meni, neočekivanu saradnju sa Devitom na hitu „Supersonic“, momci ističu da im je taj izlet poslužio kao „nova igračka“ koja im je vratila radost stvaranja, vodeći se stavom da muzika ne mora uvek da bude preozbiljna već zabavna.
Kroz osmeh su dodali i da pesmu sami obožavaju i da jedva čekaju premijerno beogradsko izvođenje, u šali najavljujući pravu „gasersku“ atmosferu sa letećim šampanjcima.
Koji vam je omiljeni festival? Je l’ imate neku želju gde biste nastupali?
Bojan: Meni je bio uvek cilj… kao, nekako mi je bio znak uspeha da sviramo na Szigetu. I pretprošle godine smo svirali na Main Stage-u na Szigetu, tako da što se mene tiče, ja sam svoje odradio, ćao.
Kris: Da, to je bio ono najviši san. Ali hajde, Glastonbury. To bi nam bilo lepo… Ali meni je žao, ja bih opet hteo svirati na Main Stage-u od Exit-a.
Bojan: I ja isto. Bilo je fenomenalno, stvarno je bio odličan koncert i ja verujem da će Exit da se vrati. Someone has to exit for Exit to come back. (smeh)
Za proleće najavljuju novi album i novu turneju, uz obećanje da će pošteno obići festivale i bar 5-6 puta zasvirati u Srbiji. Posebno žele da isprave „apsurd“ što još uvek nisu nastupali u Bosni, pa se nadaju da će se neke naredne godine poklopiti kockice za odlazak na OK Fest.
Bojan: Sigurno nisi htela da nas pitaš šta spremamo za koncert? (smeh)
Anita: Ne brini nisam, nisam, jer dosta puta ste već izjavili da publika to sama treba da vidi, zar ne?
Bojan: Da, mi izmišljamo odgovore, tebra, vučemo odgovore iz guzice. ‘Šta publiku očekuje na koncertu’ – pa naša muzika!
U organizaciji producentske kuće Long Play, Bojan, Kris, Jan, Jure i Nace prirediće noć prepunu energije, šarma i hitova sa albuma „Umazane misli“, „Demoni“ i „Souvenir Pop“. Pored specijalnog gosta Luke Racića iz benda Buč Kesidi, publiku očekuje i posebna euforija uz ovogodišnji megahit „Supersonic“, nastao u saradnji sa Devitom.
Interesovanje za koncert dostiže vrhunac – Fan Pit je već u potpunosti rasprodat, ali u prodaji je ostalo još regular karata koje možete pronaći na sajtu. Osigurajte svoje mesto na vreme, ‘celu noć plešite, volite se, i ne brojte sate do zore’!
foto: Anja Pantelić