Razgovarali smo sa Uglješom Novakovićem, našim proslavljenim alt saksofonistom o odricanjima, inspiraciji i životnim planovima i prilikama. Ovaj ne baš stereotipni srpski muzičar je na kratko bacio sidro u Dalmaciji, a otkrio nam je i da li svoju budućnost vidi negde dalje od regiona.
Kada se javila želja da se profesionalno baviš muzikom?
Javila se kada sam upisao akademiju. Video sam da postoji ta malena prilika da mogu da radim ono što volim i još za to da budem eventualno plaćen.
Da li si imao strah od javnog nastupa i kako si ga prevazišao?
O da, imao sam strah od javnog nastupa a i dalje ga nisam prevazišao u potpunosti, tu je… Nekada jači, nekada slabiji, ali tinja.
Da li moraš da praviš neke kompromise i prilagođavaš se publici? Recimo, ako sviraš negde, da li se dešava da ti postavljaju uslov da zbog publike sviraš npr. neke pop hitove i kako na to reaguješ?
Ne. Ne pravim kompromise što se repertoara tiče. Barem ne kada sviram sa svojim bendom. Kada sam u službi saksofoniste u tuđem bendu, onda jednostavno slušam band leadera i njegove kompromise ako ih ima.
Kako izgleda tvoja play lista kada si u nekom super raspoloženju?
Ufff teško pitanje. To se baš menja od dana do dana, od raspoloženja do raspoloženja. Baš volim da istražujem i pronalazim nove bendove i likove koji rade svoju muziku, a danas ih je baš dosta u bespućima interneta. Često imam naviku da kazem kako na ovom svetu postoji previše talentovanih ljudi, pa mi je baš teško da izdvojim pet pesama.
Kako bi opisao sebe u 5 reči?
Lojalan, uporan, vedar, naporan, lenj … uočavate suprotnosti?
U kom delu sveta si se zadesio i možda na trenutak poželeo da tamo i ostaneš?
Meksiko. Oh, what a lovely place… Možda se i preselim jednog dana.
Da li nešto smatraš propuštenom prilikom za kojom žališ?
Ne. Ne posmatram život na taj način. Svaka propuštena prilika se dešava sa razlogom i znači otvaranje novih prilika.
Da li postoji neko na domaćoj ili stranoj sceni sa kim bi voleo da sarađuješ?
Bajaga!
Koliko je tvoja karijera uticala na tvoju privatnu sferu, u smislu odricanja?
To je izlizana fraza da je muzika prepuna odricanja. Svaki ozbiljan rad je prepun odricanja, samo kada radiš nešto što voliš ne dozivljavaš to kao odricanje već jednostavno: svoj život kao takav.
Gde pronalaziš inspiraciju za stvaranje?
U svemu što me okružuje, kao i svi ljudi valjda. Insipiraciju doživljavam kao sirovu emociju. Ne u onom klasičnom smislu nadahnuća u kom hipnotizirano stvari izlaze iz mene. To kod mene ne postoji, samo rad.
Kakva je tvoja publika? Da li mladi u Srbiji i Hrvatskoj vole jazz?
Pa primećujem da sve više mladih ljudi voli pa i svira jazz. Vrlo pozitivan pomak.
I za kraj, je l ideš sad na neki odmor? A drugo, gde vidiš sebe za nekih 5 do 10 godina?
Evo me baš sad u prelepoj Dalmaciji. A za pet, deset godina, ma ko će se zamarati predviđanjima… možda u Meksiku 😀
