Yorgos Lanthimos se vratio. Kako to mislim vratio, pa Poor Things je izašao pre manje od godinu dana? Mislim, Yorgos Lanthimos se vratio apsurdu, ironiji, neraskrčenim proplancima ljudske prirode, scenaristi Efthimisu Filippouu, vratio se, dakle, nama i sebi. Kako znam? Stigao je je Kinds of Kindness, na srpskom Sva lica dobrote, u bioskope.
Znam i po tome što je veliki broj stranih kolega, koji su nešto ranije ove godine pogledali film, (opet) negodovao. Ništa novo pod ovim suncem koje Lanthimos zrači, dakle. Nije, pisali su, toliko dobar kao njegovi raniji filmovi. Manje je oštar u pristupu, manje je obskuran u perspektivi.
Zaboravili su, međutim, da kažu i da je daleko zabavniji od grkovih prethodnih radova ili je Grk barem slobodniji u svom zabavljanju. Iako se nikada nije ustručavao komedije apsurda pa još manje apsurdne komedije, Lanthimos i veran mu vrsni scenarista Efthimis Filippou pronalaze ponovo zajednički put do uspeha, posut neponovljivim dijalozima koji su oblikovali Dogtooth, The Lobster i The Favourite u dramaturški vrhunska ostvarenja.
Premisa filma jednostavna je koliko to nije. Za tri kratka metra, koji bi mogli da egzistiraju samostalno, jedina spona je misteriozni R.M.F. On najpre umire, da bi kasnije leteo i, konačno, pojeo sendvič.
Robert (Jesse Plemons) i Raymond (Willem Dafoe) najpre gaje neobičnu vezu zasnovanu na (alegorijama) ljubavi. Zatim, Liz (Emma Stone) i Daniel (Jesse Plemons) tesitraju neobičnu vezu zasnovanu na (alegorijama) ljubavi. Konačno, Emily (Emma Stone) i Andrew (Jesse Plemons) prepuštaju se neobičnoj vezi zasnovanoj na (duhovnim alegorijama) ljubavi.
Willem Dafoe u svakoj od ovih priča, logično, tumači neki oblik vrhovnog vođe.
Emma Stone, Willem Dafoe, Jesse Plemons i Margaret Qualley su repeticija sine qua u narativnom koliko i glumačkom kontekstu. Četvoročlana postavka biva raspoređena u različite međusobne odnose i dinamike, a u svakoj briljira uverljivim i ubedljivim izbedbama. Uspeh u ovom domenu još jedan je od razloga zbog kojeg Kinds of Kindness zaslužuje veći broj pohvala (od Poor Things, gde Lanthimos ni u jednom od 141 minuta nije uspeo da odvede Marka Ruffaloa u uspeh).
Kinds of Kindness ili, romantična komedija kakvu zaslužujemo
Ovo bi, zapravo, mogao biti najnežniji od svih Lanthimosovih filmova. Nije pritom izgubio na oštrini, već mu ona postaje manje važna u ovoj tematskoj konstelaciji. Nežnost i ljubav postaju eksplicitno, bez ustručavanja, lajtmotivi filma, pri čemu njihove manifestacije ipak bivaju određene rediteljivim prepoznatljivim senzibilitetom. Brutalnost – seksualna, egzistencijalna pa i ona moralna – uobičajeni njegovi alati – ovde je prisutna ne toliko kao dominantni motiv, koliko neminovni saputnik u autorovim nalazima o ljubavi, njenim uslovima i implikacijama. Ispisan u svakom kadru, njegov umetničko-kritički potpis očitava se kroz prepoznatljivo izvrtanje stvarnosti dovođenjem do granica apsurdnog. Kinds of Kindness postaje romantična komedija dostojna vremena u kojem nastaje.
Za svetlo koje mu zameraju, valjda jer se u mraku teže prepoznajemo, velikim delom je zaslužan i direktor fotografije Robbie Ryan, koji je svoju kameru značajno umirio nakon histeričnih manevara pri snimanju Poor Things (i na tome sam posebno zahvalna).
Opet smo zbunjeni – srećom
Nakon dvoipočasovnog triptiha od čudnovato (ne)povezanih priča, opet nam nije jasno – šta je smisao svega ovoga?
Na kraju, znamo ono što nam Lanthimos već na početku kaže:
Sweet dreams are made of this
Who am I to disagree?
I travel the world and the seven seas
Everybody’s looking for something
Some of them want to use you
Some of them want to get used by you
Some of them want to abuse you
Some of them want to be abused
I to je sasvim u redu, kaže. Ostaje, dakle, jasno ono uvek i jedino isto u svim Lanthimosovim filmovima. Ipak smo mi (samo) čudne životinje od mesa i 70% vode.
Foto: IMDb
