Nadia Waheed, pakistanska umetnica, slika vibrantne portrete žena iz Južne Azije. Njene nadrealne slike prikazuju vitke, nage ženske figure – koje često oslikava u sivim i smeđim tonovima – smeštene u prostrane, snovite pejzaže pune lokvanja, guste šumske flore i beskrajnih vodenih površina.
Višeslojnost umetnosti Nadie Waheed odražava raznolikost mesta u kojima je odrastala, od rođenja u pakistanskoj porodici u Saudijskoj Arabiji, do života u Francuskoj, Egiptu, Pakistanu i na kraju u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nadia Waheed: Ženstvenost kao nadzemaljska sila
Nadia Waheed stvara umetnost koja je istovremeno alegorijska i autobiografska. Njene velike figurativne slike prirodno povezuju lično iskustvo s univerzalnim temama ženskog identiteta, kulturne traume i težnje ka individualnosti oslobođenoj društvenih konvencija, očekivanja i obaveza.
Ženski likovi u njenim radovima – često autoportreti – jasno nose teret često kontradiktornih kulturnih pritisaka koji se nameću ženama. Istovremeno, zrače tihom unutrašnjošću ili povezanošću s drugim ženama, čime nagoveštavaju prostor za oslobođeni identitet, nezavisan od društvenih normi i prisila.
Njeno lično iskustvo tokom pandemije dodatno je usmerilo njen rad ka temama unutrašnjeg sveta, duhovnosti i potrage za harmonijom usred buke neoliberalne modernosti.
Od promišljanja ništavila u budističkom značenju nirvane, do pokušaja uspostavljanja ravnoteže između materijalnog i duhovnog, njena umetnost prikazuje žene koje teže jasnoći i unutrašnjem miru.
Motiv distanciranosti čest je u Waheedinom opusu – oličen u ženskim figurama koje lebde, plutaju i deluju odvojeno od svog okruženja.
Ipak, te figure nikada nisu u potpunosti oslobođene zemaljskih briga, iako umetnica briše uobičajene markere rasnog i kulturnog identiteta, poput boje kože, elementi poput dupatta marame, mehndi ukrasa i pletene kose jasno označavaju njihovu južnoazijsku pripadnost.
Na pitanje šta je inspiriše, Nadia Waheed je za The Here&There odgovorila:
„Pejzaži, prostorni odnosi, boje. Moj književni klub, moj partner. Sama činjenica da mi se svako jutro otvore oči. Da mogu da napunim pluća do vrha vazduhom. U meni je dubok osećaj zahvalnosti što sam dobila privilegiju i dar da su mi se godine napornog rada isplatile – sva ona preuzimanja rizika i karijerne kocke. Neverovatno mi je što imam život u kome mogu da slikam iz dana u dan.
Zahvaljujem bogu svakog trenutka što sam u stanju da uočim slabosti svog starijeg rada i što imam mogućnost da rastem i razvijam se. Osećam se zaista blagosloveno, i sve to me tera da stvaram snažnija dela. Udaljenost koju sam prešla za samo godinu dana me inspiriše; pitam se gde ću biti za još godinu. Kakve ću slike tada stvarati? Uzbudljivo je“.
Fotografije: instagram nadiakwd