Sasha Gordon je mlada umetnica koje je rođena i odrasla u Njujorku. Njeno majstorstvo izvire iz fascinacije arhetipovima i predrasudama koje su se kroz istoriju portretne umetnosti prenosile s generacije na generaciju.
Preuzimajući uloge avatara, Sasha Gordon gradi interakcije i razmene koje deluju snovito i fantastično, a ipak oslikavaju intenzivne emocije i istine o homofobičnim, rasističkim i rodno zasnovanim odnosima.
Šarene i detaljisane slike izazivaju radoznalost, ali istovremeno stvaraju nelagodnost, pretvarajući humor u satiru, a provokaciju u konfrontaciju. Njena višedimenzionalna uloga kao stvaraoca, lika/subjekta i publike/posmatrača poziva na blisko posmatranje, dominira interakcijom i „uvažava“ posmatrača unutar samog rezultata dela.
Sasha Gordon: Umetnica čije vreme tek dolazi
U svojim hiperrealističnim slikama, umetnica često prikazuje sopstveni lik, istražujući ja i njegove mnogobrojne maske kroz prozirne slojeve uljanih boja u električnim tonovima.
Izvedene sa tehničkom preciznošću, njene visceralne kompozicije tretiraju njeno telo kao neortodoksnog avatara koji komunicira subjektivno, psihološko iskustvo.
Gordon dopušta da se njene nadrealne priče intuitivno razvijaju na platnu, prikazujući tela u ponekad apsurdnim scenarijima ili dezorijentišućim prostornim kompozicijama, dok lica prenose širok spektar osećanja.
U pažljivo osvetljenim detaljima, ona interpretira fragmente iz svog unutrašnjeg sveta, istovremeno smelo zamišljajući svetove unutar svetova koji zapanjujuće podsećaju na naš sopstveni.
U mnogim njenim slikama figura je umnožena: lica vire iza prozora ili preko ograda, dok se refleksije ogledaju na sjajnim površinama ili se ponavljaju u slikama unutar slika…
Ovo dupliranje dodatno se prelama u dinamične kompozicije sa više figura, u kojima se tela isprepliću u pažljivo koreografisanim grupama, prikazanim u izuzetno detaljnoj razradi.
„Zanimaju me dvosmislenosti. (…) Mislim da je svaki lik veoma složen i nosi emocije koje možda odmah ne mogu da se protumače. Sviđa mi se kada se slike mogu tumačiti na različite načine“, kaže umetnica o svojim delima.
Kao kvir žena, Sasha Gordon je izuzetno svesna načina na koji se njeno telo percipira i otuđuje. Naglašavajući svaki nabor svoje kože, ona stvara autoportrete kako bi povratila kontrolu nad načinom na koji je predstavljena, izazivajući preseke rasizma i mizoginije.
Snažnije od njihove tehničke savršenosti, Gordonine slike uspevaju da dočaraju neizrecive i stalne nelagodnosti svakodnevnog života, emocija i interakcija.
„Rad je zaista iskren i to zato što iznosim sve što mislim. Ne mogu previše razmišljati o tome ko to gleda“, ističe.
Efekat njenih dela neodvojiv je od osećaja da Gordon i dalje slika kao da je sama u svojoj sobi. Sve vodi ka preispitivanju onoga što prikazuje i razmišljanju o tome šta je zapravo stvarno, a šta percipirano.