Crteži Maggie Cowles su slani, ukusni, drečavi i živopisni. Linije koje izvlači olovkom su nedovršene, a nesavršenost je njen vizuelni jezik. Maggie svoj stil opisuje kao „drhtave ruke“ i crta tako da ćete poželeti da pojedete njene slasne ilustracije.
Oduvek su je fascinirale slikovnice i moć pričanja priče kroz sliku. Na nju je kreativno uticala i njena tetka, koja je bila direktorka Saveza za umetnost Greater Baltimore. Kada je pandemija počela, Maggie je izvukla set masnih bojica koje joj je tetka poklonila pre nego što je preminula i započela crtalačku avanturu za koju verovatno ni sama nije slutila gde će je odvesti. Upravo po tim masnim tragovima na papiru Maggie je postala prepoznatljiva, a njene trpeze su naša omiljena gastro adresa na Instagramu.
Deo kolekcije pod nazivom „A Year by Myself“, koju će ovog septembra predstaviti Studio Miracolo u Parizu, ima ukupno 12 crteža. „Ono što se čita kao primamljiva gozba polako se pretvara u sumnjivu zabludu o Alisi u zemlji čuda“, objašnjava ilustratorka. „Naslovi svakog dela takođe doprinose ovoj naraciji, kao što je komad pod nazivom „Noć kada smo svi zajedno kuvali“, a ipak niko nije prisutan i obrok je još spreman“. Ovi crteži zajedno odražavaju mešavinu pandemijskih emocija kroz praksu „sećanja na hranu“ koju je ilustratorka razvila, a mi ne pamtimo kada su nam nečije ilustracije probudile sva čula.
