Vodič kroz Dunav Film Fest: 10 filmova koje ne treba propustiti

Filmski festivali koji se održavaju van prestonice važni su upravo zato što film približavaju publici širom zemlje, ali i zato što mogu biti povod za jedno drugačije filmsko putovanje. Ovog avgusta takav razlog je Smederevo, gde se od 21. do 26. avgusta održava 9. Dunav Film Fest.

Tokom šest festivalskih dana publiku očekuje 40 filmova na četiri lokacije – od impozantnog prostora Malog grada Smederevske tvrđave i Dunavskog parka, preko platoa kod Karađorđevog duda, do Centra za kulturu Smederevo.

Ovogodišnji program posebno je zanimljiv jer okuplja neke od najznačajnijih evropskih i svetskih, ali i regionalnih autora, aktuelne festivalske hitove, ali i filmove koji su svojim neobičnim autorskim pristupom već privukli pažnju međunarodne publike. Program donosi i ostvarenja autora iz podunavskih zemalja, dok će o dobitniku festivalske nagrade Dunavska lađa za najbolji film odlučivati žiri sastavljen od filmskih stvaralaca.

Festival će biti svečano otvoren u petak, 21. avgusta, u 20 časova, u Malom gradu Smederevske tvrđave, projekcijom filma „Kuća“ rediteljke Tanje Brzaković.

Izdvojili smo deset filmova koje ovogodišnji Dunav Film Fest vredi imati na radaru, dok celokupan program festivala možete pogledati na: https://dunavfilmfest.rs/

Šta gledamo na Dunav Film Festu: Kokoška, György Pálfi

Jedan od najneobičnijih filmova festivala svoju priču priča – iz perspektive kokoške. Mađarski reditelj György Pálfi prati životinju koja beži sa industrijske farme i završava u grčkom restoranu, gde postaje svedok ljudske pohlepe, krijumčarenja i migrantske krize.

Ono što počinje kao neobična avantura iz životinjske perspektive postepeno prerasta u satiričnu i mračnu priču o ljudskom društvu i njegovim mehanizmima eksploatacije. Film je osvojio posebno priznanje žirija programa Platform na festivalu u Torontu.

Roze, Markus Schleinzer

Sandra Hüller u glavnoj ulozi dovoljan je razlog da „Roze“ bude na listi filmova koje ne treba propustiti. Radnja je smeštena u 17. vek, kada se misteriozni vojnik pojavljuje u izolovanom protestantskom selu i tvrdi da je naslednik napuštenog imanja.

Film austrijskog reditelja Markusa Schleinzer-a otvara pitanja identiteta, slobode i položaja žene u društvu koje joj ne ostavlja mnogo prostora za izbor. „Rose“ je premijerno prikazan u glavnom programu Berlinala, gde je Sandra Hüller nagrađena Srebrnim medvedom za najbolju glumicu.

Nežno čudovište, Marie Kreutzer

Léa Seydoux, Catherine Deneuve i Jella Haase pred kamerom Marie Kreutzer čine ovu psihološku dramu jednim od zanimljivijih naslova programa. „Nežno čudovište“ počinje kao priča o porodici koja se seli na selo, ali se njihov novi život potpuno raspada kada policija jednog jutra dolazi po supruga i oca.

Ono što sledi jeste priča o poverenju, ljubavi, nasilju i granici između onoga što želimo da verujemo o ljudima koje volimo i onoga što zaista znamo o njima. Film je bio deo glavnog takmičarskog programa Kana.

Odlazim u junu, Katharina Rivilis

„Odlazim u junu“, dugometražni prvenac nemačke rediteljke Katharine Rivilis, premijerno prikazan u programu Un Certain Regard na Kanskom festivalu, vraća nas u 2001. godinu. Šesnaestogodišnja Nemica Franny odlazi na razmenu u Las Kruses u Novom Meksiku, gde se, daleko od svega poznatog, suočava sa usamljenošću, novom kulturom i sopstvenim osećajem nepripadanja.

Ubrzo upoznaje Elliotta, mladića sa kojim razvija nežnu ljubavnu priču, dok se u pozadini odvija 11. septembar i Amerika prolazi kroz jedan od svojih najvećih istorijskih lomova. Film je inspirisan ličnim iskustvom Rivilis, koja je i sama 2001. godine boravila u Novom Meksiku kao studentkinja na razmeni.

Made in EU, Stephan Komandarev

Bugarsko-nemačko-češka koprodukcija počinje pričom o radnici iz ruralne Bugarske koja postaje prvi potvrđeni slučaj kovida u svom mestu. Ono što bi mogla biti priča o pandemiji pretvara se u mnogo širu dramu o stigmatizaciji, strahu, klasnim razlikama i eksploataciji radnika.

„Made in EU“ kroz sudbinu jedne žene i male zajednice govori o velikim društvenim podelama i posledicama sistema u kojem čovek lako postaje samo još jedan broj.

La Grazia, Paolo Sorrentino

Ako postoji film na programu koji ne treba propustiti zbog samog autora, onda je to „La Grazia“. Novi film Paola Sorrentina, reditelja ostvarenja „Velika lepota“ i „Božja ruka“, donosi još jedan susret sa njegovim prepoznatljivim autorskim svetom, a u glavnoj ulozi je Toni Servillo.

Sorrentino i ovoga puta otvara pitanja života, starosti, ljubavi, odgovornosti i odluka koje donosimo kada počnemo da se suočavamo sa sopstvenom prolaznošću.

Romería, Carla Simón

Španska rediteljka Carla Simón, autorka nagrađivanog filma „Alcarràs“, donosi vrlo ličnu priču o devojci koja odlazi u Galiciju kako bi upoznala porodicu svojih pokojnih roditelja. „Romería“ je film o sećanju, porodičnom nasleđu i pokušaju da razumemo ljude koje nikada nismo zaista upoznali.

Za publiku koja voli nežne, intimne evropske drame i priče koje više sugerišu nego što objašnjavaju, ovo je jedan od naslova zbog kojih treba doći na Dunav Film Fest.

Mala Ameli

Ako mislite da je animirani film rezervisan samo za najmlađu publiku, „Mala Ameli“ bi mogao da vas razuveri. Film rediteljki Maïlys Vallade i Liane-Cho Han, nastao prema autobiografskom romanu belgijske književnice Amélie Nothomb, vodi nas u Japan šezdesetih godina, kroz perspektivu male Amélie, belgijske devojčice koja odrasta u Kobeu.

Film je premijerno prikazan u programu Special Screenings na Kanskom festivalu, a zatim je prikazan i na festivalu animiranog filma u Ansiju, gde je osvojio Nagradu publike. Bio je i među nominovanima za Oskara za najbolji animirani film.

Tišina u meni, Eva Libertad

Debitantski dugometražni film španske rediteljke Eve Libertad, jedna je od onih priča koje naizgled govore o vrlo konkretnom iskustvu, a zapravo otvaraju mnogo šira pitanja o ljubavi, roditeljstvu, pripadanju i društvu koje često nije prilagođeno različitostima. Glavna junakinja Angela je gluva žena koja očekuje dete sa svojim partnerom Hektorom, koji čuje.

Dolazak bebe menja njihov odnos i suočava Angelu sa strahovima vezanim za majčinstvo, ali i sa činjenicom da će svoje dete odgajati u svetu koji nije u dovoljnoj meri prilagođen njoj. Film je premijerno prikazan na Berlinalu 2025. godine, gde je osvojio nagradu publike programa Panorama i CICAE/Arthouse Cinema Award, a potom je na Festivalu u Malagi osvojio nagradu za najbolji španski film, kao i nagrade za glumce i nagradu publike.

Arko, Ugo Bienvenu

A za kraj nešto za celu porodicu. Francuski animirani film „Arko“ vodi nas u budućnost i prati desetogodišnjeg dečaka koji slučajno putuje kroz vreme. Iza avanturističke priče krije se mnogo ozbiljnije pitanje – kakav svet ostavljamo generacijama koje dolaze? Film govori o budućnosti planete, tehnologiji i odnosu čoveka prema svetu koji ga okružuje, pa je zanimljiv i mlađoj i odrasloj publici.

„Arko“ je dugometražni prvenac Uga Bienvenua, a premijerno je prikazan u programu Special Screenings na Kanskom festivalu 2025. godine. Film je potom osvojio Kristal za najbolji dugometražni film na festivalu animacije u Ansiju, kao i César za najbolji animirani film i najbolju originalnu muziku, dok je Bienvenuov film dobio i Evropsku filmsku nagradu za najbolji evropski animirani film. Bio je nominovan i za Oskara za najbolji animirani film. 

Foto: Dunav Film Fest